غَلَقَ

Корен: غ ل ق*

Затварање врата пред полазак.

Изговор:

DIN: ġalaqa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. затворити
2. замандалити (врата)

Примери:

.سَيُغْلَقُ مَطارَ طَرابُلُسِ بَعْدَ الظُهْرِ

Аеродром у Триполију биће затворен поподне.

Синоними:

• أَغْلَقَ - затворити, закопчати
• قَفَلَ - затворити
• أَقْفَلَ - затворити (врата и др.); искључити, угасити (светло)
• سَدَّ - затворити, зачепити, закрчити, блокирати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
затворити	يَغْلِقُ	غَلَقَ	1.
добро затворити	يُغَلِّقُ	غَلَّقَ	2.
у залог се окладити с	يُغَالِقُ	غَالَقَ	3.
затворити	يُغْلِقُ	أَغْلَقَ	4.
/	/	/	5.
кладити се међусобно	يَتَغَالَقُ	تَغَالَقَ	6.
бити затворена	يَنْغَلِقُ	إِنْغَلَقَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
тешко се отварати	يَسْتَغْلِقُ	إِسْتَغْلَقَ	10.

Супротне речи:

• فَتَحَ - отворити

Изреке и пословице:

إِغْلَقْ فَمَّكَ وَ إِفْتَحْ عُيونَكَ!

„Затвори уста, отвори очи!” - латинска изрека

Асоцијације:

• بابٌ - врата
• مِفْتاحٌ - кључ

Изведене речи:

• إِغْلاقٌ - затварање, стечај, обустава, банкрот
• إِغْليقٌ - кључ
• غَلاقٌ - реза, мандал
• غَلَقٌ - реза, мандал, брава, засун, велика врата, капија
• غَلْقٌ - затварање, мандаљање
• غَلِقٌ - затворен, замандаљен
• غُلُقٌ - затворен, замандаљен
• مِغْلاقٌ - мандал, брава
• مُغْلَقٌ - затворен, замандаљен
• مِغْلَقٌ - реза, мандал
• مَغْلوقٌ - затворен, замандаљен
• مُغْلوقٌ - реза, мандал, засун

Сродни чланци са Википедије:

غَلَقَ

Преводи

Енглески: [1] close ☞en Италијански: [1] chiudere ☞it Немачки: [1] schließen ☞de Шпански: [1] cerrar ☞es Француски: [1] fermer ☞fr Фински: [1] sulkea ☞fi Грчки: [1] κλείνω ☞el

Руски: [1] закрывать ☞ru Португалски: [1] fechar ☞pt Македонски: [1] затвора ☞mk Српски: [1] затворити ☞sr Мађарски: [1] becsuk ☞hu Бугарски: [1] затварям ☞bg Кинески: [1] 關 ☞zh

Конјугација глагола غَلَقَ (ġalaqa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						غَالِقٌ (ḡāliqun) (ġāliqun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَغْلُوقٌ (maḡlūqun) (maġlūqun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَلَقْتُ (ḡalaqtu) (ġalaqtu)	غَلَقْتَ (ḡalaqta) (ġalaqta)	غَلَقَ (ġalaqa)		غَلَقْتُمَا (ḡalaqtumā) (ġalaqtumā)	غَلَقَا (ḡalaqā) (ġalaqā)		غَلَقْنَا (ḡalaqnā) (ġalaqnā)	غَلَقْتُمْ (ḡalaqtum) (ġalaqtum)	غَلَقُوا (ḡalaqū) (ġalaqū)
	f		غَلَقْتِ (ḡalaqti) (ġalaqti)	غَلَقَتْ (ḡalaqat) (ġalaqat)			غَلَقَتَا (ḡalaqatā) (ġalaqatā)			غَلَقْتُنَّ (ḡalaqtunna) (ġalaqtunna)	غَلَقْنَ (ḡalaqna) (ġalaqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْلَقُ (ʾaḡlaqu) (ʾaġlaqu)	تَغْلَقُ (taḡlaqu) (taġlaqu)	يَغْلَقُ (yaḡlaqu) (yaġlaqu)		تَغْلَقَانِ (taḡlaqāni) (taġlaqāni)	يَغْلَقَانِ (yaḡlaqāni) (yaġlaqāni)		نَغْلَقُ (naḡlaqu) (naġlaqu)	تَغْلَقُونَ (taḡlaqūna) (taġlaqūna)	يَغْلَقُونَ (yaḡlaqūna) (yaġlaqūna)
	f		تَغْلَقِينَ (taḡlaqīna) (taġlaqīna)	تَغْلَقُ (taḡlaqu) (taġlaqu)			تَغْلَقَانِ (taḡlaqāni) (taġlaqāni)			تَغْلَقْنَ (taḡlaqna) (taġlaqna)	يَغْلَقْنَ (yaḡlaqna) (yaġlaqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْلَقَ (ʾaḡlaqa) (ʾaġlaqa)	تَغْلَقَ (taḡlaqa) (taġlaqa)	يَغْلَقَ (yaḡlaqa) (yaġlaqa)		تَغْلَقَا (taḡlaqā) (taġlaqā)	يَغْلَقَا (yaḡlaqā) (yaġlaqā)		نَغْلَقَ (naḡlaqa) (naġlaqa)	تَغْلَقُوا (taḡlaqū) (taġlaqū)	يَغْلَقُوا (yaḡlaqū) (yaġlaqū)
	f		تَغْلَقِي (taḡlaqī) (taġlaqī)	تَغْلَقَ (taḡlaqa) (taġlaqa)			تَغْلَقَا (taḡlaqā) (taġlaqā)			تَغْلَقْنَ (taḡlaqna) (taġlaqna)	يَغْلَقْنَ (yaḡlaqna) (yaġlaqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْلَقْ (ʾaḡlaq) (ʾaġlaq)	تَغْلَقْ (taḡlaq) (taġlaq)	يَغْلَقْ (yaḡlaq) (yaġlaq)		تَغْلَقَا (taḡlaqā) (taġlaqā)	يَغْلَقَا (yaḡlaqā) (yaġlaqā)		نَغْلَقْ (naḡlaq) (naġlaq)	تَغْلَقُوا (taḡlaqū) (taġlaqū)	يَغْلَقُوا (yaḡlaqū) (yaġlaqū)
	f		تَغْلَقِي (taḡlaqī) (taġlaqī)	تَغْلَقْ (taḡlaq) (taġlaq)			تَغْلَقَا (taḡlaqā) (taġlaqā)			تَغْلَقْنَ (taḡlaqna) (taġlaqna)	يَغْلَقْنَ (yaḡlaqna) (yaġlaqna)
императив الأمر	m		اِغْلَقْ (iḡlaq) (iġlaq)			اِغْلَقَا (iḡlaqā) (iġlaqā)				اِغْلَقُوا (iḡlaqū) (iġlaqū)
	f		اِغْلَقِي (iḡlaqī) (iġlaqī)							اِغْلَقْنَ (iḡlaqna) (iġlaqna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُلِقْتُ (ḡuliqtu) (ġuliqtu)	غُلِقْتَ (ḡuliqta) (ġuliqta)	غُلِقَ (ġuliqa)		غُلِقْتُمَا (ḡuliqtumā) (ġuliqtumā)	غُلِقَا (ḡuliqā) (ġuliqā)		غُلِقْنَا (ḡuliqnā) (ġuliqnā)	غُلِقْتُمْ (ḡuliqtum) (ġuliqtum)	غُلِقُوا (ḡuliqū) (ġuliqū)
	f		غُلِقْتِ (ḡuliqti) (ġuliqti)	غُلِقَتْ (ḡuliqat) (ġuliqat)			غُلِقَتَا (ḡuliqatā) (ġuliqatā)			غُلِقْتُنَّ (ḡuliqtunna) (ġuliqtunna)	غُلِقْنَ (ḡuliqna) (ġuliqna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْلَقُ (ʾuḡlaqu) (ʾuġlaqu)	تُغْلَقُ (tuḡlaqu) (tuġlaqu)	يُغْلَقُ (yuḡlaqu) (yuġlaqu)		تُغْلَقَانِ (tuḡlaqāni) (tuġlaqāni)	يُغْلَقَانِ (yuḡlaqāni) (yuġlaqāni)		نُغْلَقُ (nuḡlaqu) (nuġlaqu)	تُغْلَقُونَ (tuḡlaqūna) (tuġlaqūna)	يُغْلَقُونَ (yuḡlaqūna) (yuġlaqūna)
	f		تُغْلَقِينَ (tuḡlaqīna) (tuġlaqīna)	تُغْلَقُ (tuḡlaqu) (tuġlaqu)			تُغْلَقَانِ (tuḡlaqāni) (tuġlaqāni)			تُغْلَقْنَ (tuḡlaqna) (tuġlaqna)	يُغْلَقْنَ (yuḡlaqna) (yuġlaqna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْلَقَ (ʾuḡlaqa) (ʾuġlaqa)	تُغْلَقَ (tuḡlaqa) (tuġlaqa)	يُغْلَقَ (yuḡlaqa) (yuġlaqa)		تُغْلَقَا (tuḡlaqā) (tuġlaqā)	يُغْلَقَا (yuḡlaqā) (yuġlaqā)		نُغْلَقَ (nuḡlaqa) (nuġlaqa)	تُغْلَقُوا (tuḡlaqū) (tuġlaqū)	يُغْلَقُوا (yuḡlaqū) (yuġlaqū)
	f		تُغْلَقِي (tuḡlaqī) (tuġlaqī)	تُغْلَقَ (tuḡlaqa) (tuġlaqa)			تُغْلَقَا (tuḡlaqā) (tuġlaqā)			تُغْلَقْنَ (tuḡlaqna) (tuġlaqna)	يُغْلَقْنَ (yuḡlaqna) (yuġlaqna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْلَقْ (ʾuḡlaq) (ʾuġlaq)	تُغْلَقْ (tuḡlaq) (tuġlaq)	يُغْلَقْ (yuḡlaq) (yuġlaq)		تُغْلَقَا (tuḡlaqā) (tuġlaqā)	يُغْلَقَا (yuḡlaqā) (yuġlaqā)		نُغْلَقْ (nuḡlaq) (nuġlaq)	تُغْلَقُوا (tuḡlaqū) (tuġlaqū)	يُغْلَقُوا (yuḡlaqū) (yuġlaqū)
	f		تُغْلَقِي (tuḡlaqī) (tuġlaqī)	تُغْلَقْ (tuḡlaq) (tuġlaq)			تُغْلَقَا (tuḡlaqā) (tuġlaqā)			تُغْلَقْنَ (tuḡlaqna) (tuġlaqna)	يُغْلَقْنَ (yuḡlaqna) (yuġlaqna)