نَشِطَ
Изговор:
Значења:
- бити живахан
- бити чио
- бити расположен
- бити ведар
- бити весео
Примери:
- .نَشِطَ الشَّبُّ في كُلِّ مَا يَفْعَلَ
- Успео је у свему што је радио.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити живахан | يَنْشَطُ | نَشِطَ | 1. |
расположити, развеселити | يُنَشِّطُ | نَشَّطَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
развезати, угојити (животињу) | يُنْشِطُ | أَنْشَطَ | 4. |
бити живахан | يَتَنَشَّطُ | تَنَشَّطَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 9. |
ујести (змија), привући себи | يَنْتَشِطُ | إِنْتَشَطَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
смежурати се, наборати се | يَسْتَنْشِطُ | إِسْتَنْشَطَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .أَنْجَحَ يَعْني نَشِطَ
- Успети значи бити вредан.
Асоцијације:
Изведене речи:
- تَنْشيطٌ - бодрење, подстицање, активизација, оживљавање
- مَنْشَطٌ - воља за рад, радни елан, омиљено
- مِنْشَطٌ - јако живахан, врло расположен
- ناشِطٌ - живахан, жив, чио, ведар, весео, жустар, марљив, вредан
- نَشاطٌ - чилост, живахност, ведрина, веселост, жустрост, делатност, активност, залагање, марљивост
- نَشْطَةٌ - енергија, активност, ревност, бодрост, живахност, веселост
- نَشيطٌ - живахан, бодар, чио, расположен, ведар, весео, жустар, реван
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола نَشِطَ (našiṭa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
نَاشِطٌ (nāšiṭun) (nāšiṭun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَنْشُوطٌ (manšūṭun) (manšūṭun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | نَشِطْتُ (našiṭtu) (našiṭtu) |
نَشِطْتَ (našiṭta) (našiṭta) |
نَشِطَ (našiṭa) |
نَشِطْتُمَا (našiṭtumā) (našiṭtumā) |
نَشِطَا (našiṭā) (našiṭā) |
نَشِطْنَا (našiṭnā) (našiṭnā) |
نَشِطْتُمْ (našiṭtum) (našiṭtum) |
نَشِطُوا (našiṭū) (našiṭū) | |||
f | نَشِطْتِ (našiṭti) (našiṭti) |
نَشِطَتْ (našiṭat) (našiṭat) |
نَشِطَتَا (našiṭatā) (našiṭatā) |
نَشِطْتُنَّ (našiṭtunna) (našiṭtunna) |
نَشِطْنَ (našiṭna) (našiṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَنْشَطُ (ʾanšaṭu) (ʾanšaṭu) |
تَنْشَطُ (tanšaṭu) (tanšaṭu) |
يَنْشَطُ (yanšaṭu) (yanšaṭu) |
تَنْشَطَانِ (tanšaṭāni) (tanšaṭāni) |
يَنْشَطَانِ (yanšaṭāni) (yanšaṭāni) |
نَنْشَطُ (nanšaṭu) (nanšaṭu) |
تَنْشَطُونَ (tanšaṭūna) (tanšaṭūna) |
يَنْشَطُونَ (yanšaṭūna) (yanšaṭūna) | |||
f | تَنْشَطِينَ (tanšaṭīna) (tanšaṭīna) |
تَنْشَطُ (tanšaṭu) (tanšaṭu) |
تَنْشَطَانِ (tanšaṭāni) (tanšaṭāni) |
تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna) |
يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَنْشَطَ (ʾanšaṭa) (ʾanšaṭa) |
تَنْشَطَ (tanšaṭa) (tanšaṭa) |
يَنْشَطَ (yanšaṭa) (yanšaṭa) |
تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā) |
يَنْشَطَا (yanšaṭā) (yanšaṭā) |
نَنْشَطَ (nanšaṭa) (nanšaṭa) |
تَنْشَطُوا (tanšaṭū) (tanšaṭū) |
يَنْشَطُوا (yanšaṭū) (yanšaṭū) | |||
f | تَنْشَطِي (tanšaṭī) (tanšaṭī) |
تَنْشَطَ (tanšaṭa) (tanšaṭa) |
تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā) |
تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna) |
يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَنْشَطْ (ʾanšaṭ) (ʾanšaṭ) |
تَنْشَطْ (tanšaṭ) (tanšaṭ) |
يَنْشَطْ (yanšaṭ) (yanšaṭ) |
تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā) |
يَنْشَطَا (yanšaṭā) (yanšaṭā) |
نَنْشَطْ (nanšaṭ) (nanšaṭ) |
تَنْشَطُوا (tanšaṭū) (tanšaṭū) |
يَنْشَطُوا (yanšaṭū) (yanšaṭū) | |||
f | تَنْشَطِي (tanšaṭī) (tanšaṭī) |
تَنْشَطْ (tanšaṭ) (tanšaṭ) |
تَنْشَطَا (tanšaṭā) (tanšaṭā) |
تَنْشَطْنَ (tanšaṭna) (tanšaṭna) |
يَنْشَطْنَ (yanšaṭna) (yanšaṭna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِنْشَطْ (inšaṭ) (inšaṭ) |
اِنْشَطَا (inšaṭā) (inšaṭā) |
اِنْشَطُوا (inšaṭū) (inšaṭū) |
||||||||
f | اِنْشَطِي (inšaṭī) (inšaṭī) |
اِنْشَطْنَ (inšaṭna) (inšaṭna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | نُشِطْتُ (nušiṭtu) (nušiṭtu) |
نُشِطْتَ (nušiṭta) (nušiṭta) |
نُشِطَ (nušiṭa) |
نُشِطْتُمَا (nušiṭtumā) (nušiṭtumā) |
نُشِطَا (nušiṭā) (nušiṭā) |
نُشِطْنَا (nušiṭnā) (nušiṭnā) |
نُشِطْتُمْ (nušiṭtum) (nušiṭtum) |
نُشِطُوا (nušiṭū) (nušiṭū) | |||
f | نُشِطْتِ (nušiṭti) (nušiṭti) |
نُشِطَتْ (nušiṭat) (nušiṭat) |
نُشِطَتَا (nušiṭatā) (nušiṭatā) |
نُشِطْتُنَّ (nušiṭtunna) (nušiṭtunna) |
نُشِطْنَ (nušiṭna) (nušiṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُنْشَطُ (ʾunšaṭu) (ʾunšaṭu) |
تُنْشَطُ (tunšaṭu) (tunšaṭu) |
يُنْشَطُ (yunšaṭu) (yunšaṭu) |
تُنْشَطَانِ (tunšaṭāni) (tunšaṭāni) |
يُنْشَطَانِ (yunšaṭāni) (yunšaṭāni) |
نُنْشَطُ (nunšaṭu) (nunšaṭu) |
تُنْشَطُونَ (tunšaṭūna) (tunšaṭūna) |
يُنْشَطُونَ (yunšaṭūna) (yunšaṭūna) | |||
f | تُنْشَطِينَ (tunšaṭīna) (tunšaṭīna) |
تُنْشَطُ (tunšaṭu) (tunšaṭu) |
تُنْشَطَانِ (tunšaṭāni) (tunšaṭāni) |
تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna) |
يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُنْشَطَ (ʾunšaṭa) (ʾunšaṭa) |
تُنْشَطَ (tunšaṭa) (tunšaṭa) |
يُنْشَطَ (yunšaṭa) (yunšaṭa) |
تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā) |
يُنْشَطَا (yunšaṭā) (yunšaṭā) |
نُنْشَطَ (nunšaṭa) (nunšaṭa) |
تُنْشَطُوا (tunšaṭū) (tunšaṭū) |
يُنْشَطُوا (yunšaṭū) (yunšaṭū) | |||
f | تُنْشَطِي (tunšaṭī) (tunšaṭī) |
تُنْشَطَ (tunšaṭa) (tunšaṭa) |
تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā) |
تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna) |
يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُنْشَطْ (ʾunšaṭ) (ʾunšaṭ) |
تُنْشَطْ (tunšaṭ) (tunšaṭ) |
يُنْشَطْ (yunšaṭ) (yunšaṭ) |
تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā) |
يُنْشَطَا (yunšaṭā) (yunšaṭā) |
نُنْشَطْ (nunšaṭ) (nunšaṭ) |
تُنْشَطُوا (tunšaṭū) (tunšaṭū) |
يُنْشَطُوا (yunšaṭū) (yunšaṭū) | |||
f | تُنْشَطِي (tunšaṭī) (tunšaṭī) |
تُنْشَطْ (tunšaṭ) (tunšaṭ) |
تُنْشَطَا (tunšaṭā) (tunšaṭā) |
تُنْشَطْنَ (tunšaṭna) (tunšaṭna) |
يُنْشَطْنَ (yunšaṭna) (yunšaṭna) |