crvenogrli gnjurac
crvenogrli gnjurac
crvenogrli gnjurac (српски, ћир. црвеногрли гњурац)
уредиИменица
уредиcrvenogrli gnjurac, м
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Gavia Gaviidae Forster[1]
Синоними:
- L . gak [2] [1]
- gik [3] [1]
- žutokljuni plijenor [4] [1]
- krivokljuni morski gnjurac [5] [1]
- krivokljuni severni gnjurac [6] [1]
- krokar [7] [1]
- laskavac [7] [1]
- laškavac [8] [1]
- mali gnjurac [9] [1]
- mali plijenor [10] [1]
- mali pljenor [8] [1]
- mali severni gnjurac [6] [1]
- morski gak [8] [1]
- njorba [11] [1]
- njorba popovača [11] [1]
- plinor [8] [1]
- riđogrli morski gnjurac [12] [1]
- severni ronac [13] [1]
- smeđogrli slapnik [8] [1]
- srednji pljenor [14] [1]
- crvenglavac [15] [1]
- crvengrlac [8] [1]
- crvenogrli gnjurac [16] [1]
- čiga [7] [1]
Хипероним:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
- ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
- ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
- ↑ 6,0 6,1 Милорад Марчетић, Орнитофауна Лудошког језера, Палићког језера и околине, Зборник за природне науке, бр. 11, Матица српска, Нови Сад 1956, 179–183.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
- ↑ 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
- ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
- ↑ 11,0 11,1 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
- ↑ Бранислав Гашић – Горан Дујаковић, Птице Бардаче, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука 2009.
- ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
- ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
- ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
- ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
- ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
- ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.