Викиречник

cvȇt

cvȇt

cvȇt (српски, ћир. цве̑т) уреди

Именица уреди

cvȇt, м

Именица уреди

cvȇt, м

Категорије: бот.зоол.прен.бот.прен.


Облици:

  1. cvet [1]
  2. cvȇt 1., — Kòd, nā zòvu, pètrovsko cvȇće,, a u, opotékama i,, mȉslim, vàko,, tȏ je, hàjdūčka tráva., nàpravimo vénac, — Bc, cvȇt 1. [1]
  3. cvet [1]

Значења:

  1. Cvet višnje. Сомбор Вршац[1]
  2. Cvet kamilice. Вршац[1]
  3. Matricaria chamomilla , kamilica. [1]
  4. Barska biljka Spyrodela polyrrhiza. [2] Ковиљ[1]
  5. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  6. Barska biljka Spyrodela polyrrhiza. [1]
  7. Insekt iz reda Ephemeroptera. [1]
  8. Isto. [1]
  9. Insekt Palingenia longicauda iz reda Ephemeroptera. [1]
  10. Isto. [1]
  11. Vreme cvetanja. [1]
  12. Plesan na površini vina. [1]
  13. Beli beleg na čelu konja. [1]
  14. Šara, ukras u obliku cveta. [1]
  15. Draga, mila, vrlo lepa osoba. Орловат[1]
  16. Taraxacum officinale , maslačak. [1]
  17. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  18. Cichorium intybus. Нови Сад[1]
  19. Galium aparine. [1]
  20. Convallaria majalis , đurđevak. Ново Милошево[1]
  21. Taraxacum officinale , maslačak. Иланџа[1]
  22. Isto. [1]
  23. Galium verum. [1]
  24. Isto. Каћ[1]
  25. Isto. [1]
  26. Onopordon acanthium. Иланџа[1]
  27. Achillea millefolium. [1]
  28. Isto. Ловра[1]
  29. Agrimonia eupatoria. [1]
  30. Matricaria chamomilla , kamilica. [1]
  31. Daucus carota. [3] Деспотово Силбаш[1]
  32. Naziv odmila za devera. [1]
  33. Ime od milja za mlađu zaovu. [1]

Примери:

  1. A ȍnda se mlèčika, tȏ se tàko zvála, tàko nȅki cvétovi, tȏ je bílo kao žúta bója. [4] Арадац Сремска Митровица Сомбор Мошорин Ковиљ Ново Милошево Српска Црња Орловат Иланџа Избиште Јасеново Ковин [1]
  2. Ȅ, tȏ je tráva nȅka koja ȉma nȅki tàko cvȇt, žútozȅlenkast, jèdva se vȉdi, al od njȇ bȕdu jája žúto òfārbana. Кула [1]
  3. Vrlo retko se čuje i izraz žabljak [za kamilicu], a još ređe žablja trava, žablji cvet. [5] [1]
  4. Níje rìtski cvȇt i dùnāvski cvȇt ȉsto, òno je bȕba, tȋski cvȇt, dùnāvski, a rìtski cvȇt — tȏ je baš bȋljka što se rascvèta na vòdi, bélo cvȅta. [2] Ковиљ [1]
  5. Ja bi nešto mogo da kažem o tom cvetu. On se pojavi triput godišnje; prvi put najviše, drugi put manje, treći put skoro da ga i [nema]. Ribari kad ga ima dosta, prvi put kad se pokaže — ja sam tako bar radio da ga imam za šest meseci, pa čak i zimi da ga imam za mamac. On je nuz obalu, naišo brod i šta ja znam, istero ga ili u limanima. Ja kupim to korpom, saćurom. Nakupim dosta, odnesem kući, i na dasku ili dve — sastavim tri daske ovako — i njega sušim. Osušim ga. Prvo ga operem — on je dosta i muljav — prvo ga operem pa odnesem kući, ostavim na daske da se osuši. Kad se osuši, vidim da je suv — ne dam da pokisne. Onda ga skupim i stavim — onda nije bilo ti najlonski kesa — stavim ga obično na neki papir i obesim di ne može ništa doći. Ja kad mi treba za upotrebu, ja ga skidam i samo u mlaku vodu. Isto tako dođe kao da je pun, a on je prazan, nema ništa od njega. [6] [2] Босут Сремска Митровица Кленак Стари Сланкамен Мол Футог Ковиљ Гардиновци Падеј Елемир Перлез [1]
  6. Mi smo kadgod kupili taj vodeni cvet pa na njega vatali kečige, na udice mećali i vatali kečige. [6] [2] Ђурђево Босут Сремски Карловци Стари Сланкамен Ковиљ Перлез [1]
  7. Bilo je nekad, to je sad izumrlo, cvet vodeni. To sad ima još u Tisi. [6] Нови Сад [1]
  8. Osnovna mu je hrana [šaranu] cvet tiski jeli pak rečni cvet. Елемир [1]
  9. On [šaran] jede svašta, on jede glistu, razne insekte, bubice, cvet, zvani riblji cvet. [6] Елемир [1]
  10. Bager… s njim se vadi buba, taj cvet vodeni, savski… Tu hranu uzima svaka riba. [6] Босут [1]
  11. Najpogodnija je ova varalica za ribu — to se tako i zvale varalice — da, to je najzgodnije cvet bio, tisin cvet. [6] Мол [1]
  12. Osnovna mu je hrana [šaranu] cvet tiski, jeli pak rečni cvet. [2] Елемир Ковиљ [1]
  13. Tiski cvet — to ima samo na tim brzim, na tekućim vodama di je pesak obično. To je taj tiski cvet. To je, u stvari je to, to je crv. Србобран [1]
  14. Sve je već u cvetu. Сомбор Орловат [1]
  15. Vino uvatilo cvet. Јасеново Суботица [1]
  16. Kupijo je vranca s cvetom. Сомбор [1]
  17. Tȗ su pridevèni òni cvȅtovi, òne sȍmotske rúže. [7] Обзир [1]
  18. Bȃnda prȁti, a òni ìdu sa cvȇćom. Мартонош [1]
  19. Ȅto, vȍlim cvȇće i s òtīm se pȕno zàbavljam. [8] [9] [10] [4] Велики Гај Сомбор Сивац Ченеј Бегеч Ново Милошево Итебеј Баваниште Јасеново [1]
  20. Vòlela sam cvȇće, sádila sam. Нови Сад [1]
  21. Prȁvī se lȇk od njèga. Žȗt cvȇt ìma, a lȋst ȉma tàko dȕguljast. Gȕščije cvȇće, zàto što cvàti kat se gȕščići légu. [3] Силбаш [1]
  22. Devèrsko cvȇće, òno što se zàkači. Tȃ što je lèpljiva. A nȅ, kr̀pigūz je drȕgo; òvo je devèrsko cvȇće. Ovàko ga zàkačīš. Rȕzmarīn, devèrsko cvȇće tȏ je. [3] Силбаш [1]
  23. Pȍsle bȕde bélo pa dèca píre. Tȏ je zmìjino cvȇće. Rȁno u pròleće cváti, kad zmìje ìzlaze. [3] Дероње Нештин Вајска Бођани Бачка Паланка [1]
  24. Za Ìvandan smo mȋ devòjčice i dèvōjke ìšle da berémo ìvānsko cvȇće, oplèli vénac. Кула [1]
  25. Bȅremo lépo ivànsko cvȇće. Помаз [1]
  26. Nàpraviš vénac od ìvānjskog cvȇća. [2] Лаћарак Бачинци Сусек Свилош Равно Село Ђурђево Каћ Ковиљ Ново Милошево [1]
  27. Tȏ je ìvanjsko cvȇće, što pletémo vȇnce. Pa sȇdmog jȗla, ȍnda je Ìvandān. Tȏ je nȁš prȃznik. Tȏ su prȇ dèca ìšli ȕ atār, trážili cvȇće. Ȕveče Ìvandana, ȍnda ìdu i pȅvaju: ìvanjsko cvȇće, pètrovsko cvȇće; Ìvan ga bȅre, Pȅtar ga plète. [3] Силбаш Пивнице Дероње Деспотово Параге Товаришево Обровац Бачка Паланка Неузина [1]
  28. Tako, na primer, Achillea millefolium naziva se u Vojvodini petrovsko cveće i paprac. [5] [1]
  29. Kada u rano proleće, pored puteva, na bentovima kanala i livadama procveta žuti maslačak, sremska deca trče da beru rodino cveće. A baš se i prvi cvetovi rodinog cveća poklapaju sa njenim dolaskom u naše krajeve. [11] [1]
  30. U Iđošu istu biljku [kamilicu] nazivaju rodino cveće. [5] Иђош [1]
  31. A sȁd, òvo pòznājem, òvō je ródino cvȇće. A kȃžem ti, zàtō se zòve ródino cvȇće što òno cvèta u dȏba kada róde dòlaze. [3] Пивнице [1]
  32. Obično je [nevesta] devera nazivala „golub", „cveće". [1]
  33. Devera je mlada, po svekrvinu uputu, obično zvala dika […] a ženske: jedinica, frajlica, carigradsko cveće i sl. [12] Јарковац [1]


Изведене речи:

  1. cvȇće [1]


Синоними:

  1. cvat [1]
  2. buba [1]


Изрази:

  1. kakvim secvetom zakitiš, onakav ćeš mirisati ("isto"). Ново Милошево [1]
  2. Vino uvatilo ˜ ("pojavila se plesan na vinu"). Јасеново [1]
  3. kakvim secvetom zakitiš, onakvim ćeš se kititi ("treba pažljivo birati muža (ili ženu)"). Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Јован Туцаков, Лековите сировине у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1950, 347 стр, стр. 45.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34, 47.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
  11. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 121.
  12. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 109.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=cvȇt&oldid=362811”