Викиречник

džaja

džaja

džaja (српски, ћир. џаја)

уреди

Именица

уреди

džaja, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Fulica Rallidae Linnaeus[1]

Синоними:

  1. baleška [2] [1]
  2. balješka [3] [1]
  3. baljočka [4] [1]
  4. baljoška [5] [1]
  5. baljuška [6] [1]
  6. bliska [7] [1]
  7. bolješka [7] [1]
  8. vodena koka [8] [1]
  9. vodena kokoška [9] [1]
  10. vulega [7] [1]
  11. gusa [2] [1]
  12. žarka [7] [1]
  13. jarka [7] [1]
  14. kokoška [9] [1]
  15. lisa [10] [1]
  16. lisak [9] [1]
  17. lisarka [11] [1]
  18. liska [12] [1]
  19. lišaj [7] [1]
  20. liška [9] [1]
  21. mala kusica [2] [1]
  22. pliska [13] [1]
  23. popak [13] [1]
  24. popić [13] [1]
  25. pupek [14] [1]
  26. sarka [15] [1]
  27. trćka [16] [1]
  28. folka [17] [1]
  29. crna liska [18] [1]
  30. čađa [7] [1]
  31. džaja [7] [1]


Хипероним:

  1. liska [18] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  3. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  4. ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  5. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  6. ↑ Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  8. ↑ Свет. К. Матић, Птице у околини Ниша, Извештај гимназије, Ниш 1906, 48–53.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  10. ↑ Мојо Медић, Принос народној терминологији биљака и животиња, Летопис Матице српске, књ. 139, свеска трећа, Матица српска, Нови Сад 1884, 85–100.
  11. ↑ Мојо Медић, Додатак природописној и медицинској номенклатури (свршетак), Летопис Матице српске, књ. 160, свеска четврта, Матица српска, Нови Сад 1889, 70–91.
  12. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  14. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  15. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  16. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  17. ↑ Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  18. ↑ 18,0 18,1 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=džaja&oldid=253576”