dȁklem

dȁklem (српски, ћир. да̏клем) уреди

Примери:

  1. Svȅ tē dòbre muštèrije sam ìmo, dȁklem bȉō sam prìpoznāt. [1] [2] Деска Каћ Српски Крстур Мокрин Ново Милошево Српска Црња Итебеј Међа Кумане Житиште Шурјан Бока Томашевац Иланџа Фаркаждин Чента Сефкерин [3]


Референце уреди

  1. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 361.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.65,91,95.
  3. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди