Викиречник

dignuti dići

Овом чланку је потребно сређивање јер не испуњава стандард квалитета Викиречника или није довољно детаљно обрађен. Ако имате снаге, воље, искуства и времена, молимо вас да побољшате овај чланак.

Оно подразумева категоризацију, додавање једног од битнијих делова, унутрашње повезивање, испуњавање табеле падежа или деклинација, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

dignuti dići

dignuti dići (српски, ћир. дигнути дићи) уреди

Глагол уреди

dignuti dići, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.прен.риб.


Облици:

  1. dȉgnem [1]
  2. fam [1]
  3. dȉžem [1]

Значења:

  1. Izvaditi iz vode mreže ili struk. [1]
  2. Upraviti naviše, uzdići. [1]
  3. Ukrasti. [1]
  4. Uhvatiti ribu. [1]
  5. Preći iz sedećeg položaja u stajaći, ustati. [1]
  6. Ustati iz postelje. [1]
  7. Porasti, narasti. [1]
  8. Pokrenuti se s dna, izaći bliže površini vode. [1]
  9. Vaditi iz vode mreže ili udice. [1]
  10. Gajiti, obrađivati. [1]
  11. Činiti da što raste, buja. [1]
  12. Prostirati se u visinu, visoko stajati. [1]
  13. Ustajati; polaziti, kretati. [1]
  14. Pokretati se s dna, izlaziti bliže površini vode. [1]
  15. Rasti, bujati (usled nekog hemijskog procesa). [1]

Примери:

  1. Ȍndak se u džákove nȁspe i dȉgne na tàvanu jelti u magazínu, dȋ kȏ ȉma. [2] Меленци [1]
  2. Čȅkaj da dȉgne kukùruz u kòtārku, pa òndak ȉte dȉ òćete. [2] [3] [4] Јаша Томић Рума Сремска Митровица Кикинда Српска Црња Меленци Башаид Итебеј Шурјан Арадац Бока Неузина Ботош Ченеј [1]# Ако дигнете први пут черенац, па вам искочио шаран из мреже, два дана не морате ићи тамо. Ма ништа нема, ништа! Као да је он очо па поручио свима: беште одатле. Кленак [1]
  3. Postavi se danas, sutra ode pa digne [bubanj od pruća], uvati punu, kolko god mu treba za jedan struk te sitne ribe. Нови Сад [1]
  4. Dignemo vršku i istresemo. [5] Падеј Футог Гардиновци [1]# О̑н ди̏гао гла̑ву и по̀гледо у Ми̏лицу она̀ко на̏пит. [2] Голубинци [1]# Ни́сам му да̏во, ди̏го ми и̏з куће. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Ондак онај који први наиђе, други — тај богами дигне шарана. [5] Стари Сланкамен [1]
  5. Kad dignem 10—15 kila u jednoj vrški ribe. Сремски Карловци [1]# Једва̏ се ди̏гне. [3] Бока [1]
  6. Òni se dȉgli da ìdu kȕći. [4] Помаз [1]# Кад се квасац „дигне”, сипа се у посољено брашно у које се претходно додаје маст (или отопљен маргарин), једно или више јаја и кашика соли. [6] [1]# Има ти момената кад се риба дигне, неки пут до поноћи, неки пут од поноћи, неки пут неће десет дана да се дигне. [5] Сремски Карловци [1]
  7. A kad topímo tȗ kùdelju, ȍnda rȉba se dȉgne. Дероње [1]# Сла̏ма се ди̏зала на̀ виле го́ре. [4] Фаркаждин [1]
  8. Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. [2] [4] Банатска Паланка Черевић Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Меленци Чента [1]# Оћу да је видим, кад деда буде дизо струк, шта ће деда на кромпирову златицу да улови. Босут [1]
  9. Po pedeset-šezdeset komada zabodem [vrški]. Ujtru rano vadim, pregledam, dižem. Ono se zove zabadam bubnjeve, vrške, a ovo se zove — ujtru dizat, pregledati ili pregledati. Obično dižemo i u čamac i slažemo i sve u čamac i onda metemo sušiti. [5] Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Мол Нови Сад Гардиновци Чента [1]# Са̀мо̄ сам ди̏зо виногра́де и во̏тња̄ке. [2] Врдник [1]# Мо̏жеш да ма́лко, кад на̀правиш сѐпију, мѐтла си са̏д се̏дам-о̏сам ки̑ла со̏ли, о̏нда мо̏ш у̀зе̄ти кад про̀ме̄шаш једа̀реда па прѝме̄тиш да ди̏жу мно̏го, о̏ндак ли̏знеш сѐпију ту̑. Она мо̑ра да ди̏гне пр̑ви пу̑т и дру̏ги пу̑т, о̏нда по̏сле нѐ мо̄ра да ди̏же. [7] Ковиљ [1]# Сва̏ко је сѐбе це́нио и ди̏зо, би́ро с ки̑м ће ѝћи. Товаришево [1]# Ди̏ште се, дѐво̄јке, а̏јде!. [3] Лаћарак Нови Кнежевац [1]# То је прави манић. Њега не можте уватити лети. Онда зими, у јесен се диже и иде на мрест. Нови Сад [1]
  10. U aprilu diže se som. E, sad treba postavljati cugove. Босут [1]# Куку̀рузно бра̏шно, јѐчмено, жи̏тно, шта и̏ма, ако не̑ ма о̀но̄г — о̀но̄г, и та̀ко, мѐ ки ње, то̑ све̏ ту̑ до̑ђе, и со̏ли. Бе[з] со̏ли не̑ће да ра̑ ди. Бе[з] со̏ли не̑ма ни̏шта. Ако нѐ ме теш со̏ли, нѐ мож да ра̑ди сѐ пи ја. Кад ме̏теш со̑ и кад све̏, кад ме̏теш ка̏ко тре̏ба, о̏нда ми́рна бу̏де [кожа], о̏нда нѐ диже̄ се, а ако нѐ метеш, а̑ја̄о, ди̏же̄ се о̀на у̏велико, о̏ндак тре̏ба со̏ли. [7] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. dȉzati [1]


Изрази:

  1. dȉći sve četȋr uvȋs ("leći bez brige"). Вршац [1]
  2. dȉći nos ("uobraziti se"; "Digo nos ko da je ne znam ko, ko da svet ne zna od koga je on"). Јасеново [1]
  3. dići se iz postelje ("prezdraviti"). Вршац [1]
  4. dȉći glȃvu [1]
  5. ne dȉzati glȃvu ("biti u velikom poslu"). Вршац [1]
  6. Dȉzati vȉku ("glasno govoriti, galamiti"). Мокрин [1]
  7. dȉći vójsku ("započeti rat, krenuti u rat"). Сомбор [1]
  8. dizati tavan ("praviti tavanicu od vitlovki, valjaka, vitlovati"). Сакуле Јаша Томић [1]
  9. dići / dizati kuću na glavu Сомбор [1]
  10. postati ohol’ Вршац [1]
  11. ne moći dići glave ("nemati vremena zbog preopterećenosti"). Сомбор [1]
  12. Dȉzati na vágu ("podizati neki teret pomoću poluge"). Черевић [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 148. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 163, 219, 222, 277, 400. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. ↑ 7,0 7,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dignuti_dići&oldid=534255”