dovući

dovući (српски, ћир. довући) уреди

Глагол уреди

dovući, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. dovúčem [1]
  2. dovȗći Итебеј [2], дову́ћи [1]


Примери:

  1. Kȍlko púti dȏđe kòbila sáma ȉs polja i mȏra da dovúče kȕći svȅ, a ȏn ko lȗd, a ȏn kȁko ȏn ȍće!. [3] Кумане [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 57.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.33.

Напомене уреди