Викиречник

drúštvo

drúštvo

drúštvo (српски, ћир. дру́штво)

уреди

Именица

уреди

drúštvo, с

Категорије: об.


Облици:

  1. društvo [1]

Значења:

  1. Skup ljudi koji živi i radi zajedno u jednoj zadruzi ili porodici. [1]
  2. Skup ljudi koji se često okuplja radi zajedničkog posla, zabave, razonode i sl. [1]
  3. Udruženje. [1]
  4. Roj pčela. [1]
  5. Isto. Маргита Велико Средиште Дубовац[1]
  6. Roj pčela bez matice. Верушић Жедник Србобран Товаришево Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Иланџа Омољица[1]
  7. Kvalitetno pčelinje društvo. [1]
  8. Staro društvo iz kojeg se roje pčele. [2] Јамена Моровић Јарак Верушић Жедник Светозар Милетић Радојево Чента[1]
  9. Društvo slabog kvaliteta. Јамена Нештин Нови Карловци Пачир Велико Средиште[1]
  10. Isto. Жедник Каћ Ђала Томашевац Дебељача[1]
  11. Skup, zajednica životinja. [1]
  12. Pripadnici iste verske sekte. [1]

Примери:

  1. Ovde se za porodičnu zadrugu kaže „društvo” ili „zajednica”. [3] Остојићево [1]
  2. Pored toga naziva [komuna], čuje se često i naziv „društvo”, ali taj ima i šire značenje, upravo ono što ga u drugim srpskim krajevima ima izraz „čeljad”. Tako svi članovi zadruge ili porodice su „društvo”. Na primer: „U jednoj kući bilo dvadeset i jedno društvo” (a bili su zadruga), i „moje društvo (članovi moje porodice) mi kaže da su Vas videli”. Stekao sam utisak da se izraz „društvo” upotrebljava osobito u odnosu na brojniju porodicu, a nekada i na svaku zadrugu uopšte ( — Go; Pg Čj; NM JT Š Bk Bt O F Č) [ZbDT 168, 263; FOGP 597; Ban I 329]. [4] [1]# О̏нда ми̑ се̏днемо у̏вече (но̏ћи) сви̏, колко дру́штва и̏ма̄мо, љу̑штимо и ба̑цамо га [кукуруз] на го̀милу, да га по̀сле у̀ва̄ти мало су̑нце. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Зрењанин Бачинци Сусек Свилош Голубинци Мартонош Стапар Србобран Параге Товаришево Жабаљ Ковиљ Мокрин Итебеј Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Ченеј [1]
  3. Jeli u svȁkom vìnogrādu di se brálo grȏžđe, tȗ je bílo ȍveće drúštvo, koje je bílo: pòneki gàjdāš, armonìkāš i po céla bȃnda. [11] Сремска Каменица [1]# У пева̑чко дру́штво је пе̏во. [12] Павлиш Ново Милошево Арадац Вршац Банатска Паланка [1]
  4. Bȉo sam i člȁn crkvènog pèvāčkog drúštva. Башаид [1]# Одлѐтело је јѐдно̄ дру́штво и са̏д га нѐ мож на́ћи. Бачинци [1]
  5. Kȍšnica kad će da se ròji, òna je jáko drúštvo. [13] [2] Иланџа Јамена Вашица Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Србобран Деспотово Чуруг Бођани Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Томашевац Пландиште Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Дебељача Сефкерин Долово Дупљаја Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]# Ако је ја́ко дру́штво , о̏но у̏зме па изра̑ди око осамде̏сет у је̏дно са̑ће. Велико Средиште Сремски Карловци Карловчић Јаково Жабаљ Башаид Ковин [1]# О̏нда ви̏диш та̏мо чо̏пор, та̏мо чо̏пор, та̏мо чо̏пор дру́штва. Дероње [1]# Сара́нили смо је са ве̏ћим бро̏јем дру́штва такозва̑ног назаре̑нског. [14] Рума [1]


Синоними:

  1. društe [1]
  2. narod [1]


Изрази:

  1. Kad ˜ nàvāli, i kȕću stròvāli Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 152.
  4. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 153, 160, 164, 167, 203, 223, 267, 301.
  6. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 584.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 323.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 298.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 275.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=drúštvo&oldid=494006”