drvčanik
drvčanik
drvčanik (српски, ћир. дрвчаник) уреди
Именица уреди
drvčanik, м
Облици:
Примери:
- Kola su se sastojala od točkova, prednjeg i zadnjeg trapa, lotre […] levče, srčanice, rude, jarmaca, drvčanika i patosa. [2] [3] Панчево [1]
- Od Mesnih nedelja počinje i „vrćez”: nasadi se na stub kolski točak, na njega se uvežu dve birnice (motke duge po 2 hvata) jedna prema drugoj, a sa svake birnice visi drvčanik. Na jedan će sesti muškarac, na drugi ženska. [4] [1]# Дрвча̀нӣк, ди се за̏пну штра̑њке, што се ву́ку ко̏ла за ја̀рмац. [5] [6] Ђала Врдник Кленак Огар Прхово Голубинци Батајница Дероње Ченеј Бачка Паланка Ковиљ Тител Српски Крстур Санад Падеј Иђош Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Конак Орловат Маргита Сефкерин Панчево Баваниште Деска [1]# Шта си купијо тако широке дрчанике?. [7] Мокрин [1]# Не мош ексер у дрвчаник закуцати у сув багрем. Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 35.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 107.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 250.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.