dugme

Српски

Именица

dugme, {{{род}}}

Облици:

  1. -eta [1]
  2. dúgme, dùgme [1]
  3. dùgme Турија [1]
  4. dùgme Велико Средиште [2] [1]
  5. dȕgmada [1]

Значења:

  1. Srebrna filigranska dugmad. [3]
  2. Isto. [4][3]
  3. Dugmad od liskuna. Ново Милошево[3]
  4. Vrsta dečje igre. [3]
  5. Tableta. Црвена Црква[3]
  6. Plovak u kandilu. [3]

Примери:

  1. Tȏ je dùgme dok níje nàpraljeno. Od òvōg pàrčeta se nàpravi dùgme. Ковиљ [3]
  2. A sȗnce ȕprlo u mȏj prȕsluk (cȓn bȉjo), a dùgmeta svétlu kao zvèzdice na nȅbu. [5] [6] Ново Милошево Сремска Митровица Добринци Кула Турија Бегеч Ђала Банатско Аранђелово [3]# Ту̏ ме̏теш јено ду́гме. Вршац Избиште [3]# Тре̏ћи да̑н сам му посе̏ко ду̏гмаде са капу́та. [7] Јасеново Иланџа Баваниште [3]# Ту̑ до̑ђу џѐпови, ду̏гма̄ди, жу́то оп ши вѐно о̀вуда и око вра̑та. [8] [9] [10] Ковиљ Стапар Турија Ђала Банатско Аранђелово Кумане Меленци Јаша Томић Фаркаждин Чента [3]
  3. Kòšulja je bíla sa mandžètnama lépim i sa dugmádima ònīm, pa je bíla sa dvȅ krágne. Бачинци [3]# По̀кида о̀но ду̀гма̄ђе. [11] Српски Крстур [3]# Ча̏ша је уну́тра и си̏памо зе́тиња у њу̏, по̏ла во́де и о̏нда одозго̏р зе́тин и ме̏темо оне̏ дугмади̏ћа, ми ка̑жемо ду̏гмада, и то̑ о̏нда упа̑лимо то̏ жи̏то. Избиште [3]


Изведене речи:

  1. dȕgmada [3]
  2. dȕgmādi [3]
  3. dùgmāđe [3]


Синоними:

  1. puce [3]
  2. stenjak [3]


Изрази:

  1. Kȗm níje dùgme ("kum nije bilo ko, neko beznačajan, kuma treba paziti"; "Mȏraš kȗmu ugáđati, jel kȗm je kȗm, níje dùgme"). Жабаљ Шимановци Ново Милошево [3]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 114.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 48.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 58, 168, 239.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 116.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52.

Напомене