egeda

egeda

egeda (српски, ћир. егеда)

egeda, ж

egeda, ж

Категорије: прен.

Облици:

Значења:

Примери:

Tȃj me túžio što je svíro u ȅgedu tȁmo nà slavu kad smo Bósa i jȃ bíli u Šùrjan. Јаша Томић ^[1]
Ȏn nìje nȉšta kázo, ȕzo svòje ȅgede i stȁo kod inžilíra. ^[3] ^[4] Фаркаждин Ђурђево Мокрин Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Вршац Иванда Сенпетер ^[1]
Dȉ tȃj tvȏj Pánta ùme da svȋra u ȅgede: da čȕješ tȋ pópinog sȋna, pa da vȉdiš štȁ je svȋrka. Неузина ^[1]

Синоними:

Изрази:

("Siròta Zȏrka, kàkā je ko ȅged"). Бока Јаша Томић Шурјан Неузина ^[1]
ići koȅgede ("hodati bangavo, iskrivljenim nogama"; "Ideš makar kako, ko egede, ko da su te klještima krivili"). Нови Сад ^[1]
istanjiti se ko ˜. — Istanjila se ko egeda ("Istanjila se ko egeda"). Ковиљ ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2003, 113 стр.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 336.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 352, 527.