fȕć

fȕć (српски, ћир. фу̏ћ) уреди

Категорије: оном.


Облици:

  1. fuć [1]

Значења:

  1. Uzvik za podražavanje zvuka koji se čuje kad se rukom ili nečim drugim udari po licu, po telu. [1]

Примери:

  1. A jȃ pàpuču ȕzmēm, pa njègā fȕć pò zūbi! Бачинци [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди