grȁbiti

Глагол

уреди

grȁbiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Облици:

  1. grabiti, -im [1]

Значења:

  1. Nasilno uzimati, otimati. [1]
  2. Zahvatati, vaditi (vodu). [1]
  3. Hvatati ribu. [1]
  4. Brzim pokretima, hitro uzimati. [1]
  5. Žuriti (u poslu), užurbano raditi. [1]
  6. Gomilati, skupljati (novac). [1]
  7. Gristi mamac ili udicu. [1]
  8. Utrkivati se, otimati se. [1]
  9. Sitnjenje zemlje. Меленци[1]

Примери:

  1. Jȃ sam mène dvȇ grȁbio a mòim brȁtu jèdnu. [2] [3] [4] [5] Сефкерин Дивош Лаћарак Обреж Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Шајкаш Футог Гардиновци Бочар Ново Милошево Тараш Фаркаждин Идвор Велико Средиште Вршац [1]# Дѐца гра̏бӣду (СК — СМ. [1]
  2. Grȁbili su svȅ što im se nàšlo pod rúkōm. Бачинци [1]# Сла̏му сва̏ко сѐби гра̏би. [4] Лаћарак Ђала Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш [1]# Е̏, кад по̀косӣмо, о̏нда свла̑чимо, па де̏немо у кр̀стине, па гра̏бӣмо, па гра̀бљевину ку̏пӣмо, па о̏ндак тек иде́мо ку̏ћи. Арадац Суботица [1]# Тамо смо грабили воду. Лаћарак Суботица [1]# Кад се граби мередовом, мора се [риба] цедити. [6] Моровић Стари Сланкамен [1]# Де̏да у̀носи сла̏му и по̀ чиње да но̏си по̀ соби, по бу̀џа̄ци, по сву̀да̄, а ми̏ ту̑ смо да то̏ гра̏бӣмо и да то̏ распорѐђује̄мо. Лаћарак [1]# Грабимо да свршимо ово данаске, сутра може да пада киша. Јасеново [1]# Њему никад није доста, само граби да има што више. Јасеново [1]# Де́ца се гра̏бу, ора̏је, који ће ви̏ше да ску̏пи. Вршац [1]
  3. Onda se on [som] zaleti i grabi [udicu] ❚˜se‘utrkivati se, otimati se’. [6] Сремски Карловци [1]
  4. Ȉtnu na kȕću, pȁre, sȉto, dȍle, grȁbu se za sȉto  ;❚grȁbljenje‘sitnjenje zemlje’ (Me). Избиште [1]
  5. Kada se riba priprema za zimski period, onda grabi šta nađe. Стари Сланкамен [1]# И̏тну на ку̏ћу, па̏ре, си̏то, до̏ле, гра̏бу се за си̏то. Избиште [1]
  6. Déca se grȁbu, orȁje, koji će vȉše da skȕpi. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. grȁbljenje [1]


Изрази:

  1. Ko rano rani dve sreće grabi ("ko počne nešto rano raditi može mnogo uraditi, postići veliki uspeh"). Бегеч [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19.
  4. 4,0 4,1 4,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 232.
  6. 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди