izbacivati

izbacivati (српски, ћир. избацивати) уреди

Глагол уреди

izbacivati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.


Облици:

  1. izbàcīvam se [1]
  2. ìzbācim [1]

Значења:

  1. Bacati napolje; odbacivati, odstranjivati. [1]
  2. Lučiti, ispuštati iz sebe. [1]
  3. Spuštati mreže u vodu. [1]
  4. Baciti napolje, odbaciti, odstraniti. [1]
  5. Gurajući isterati, primorati nekoga da se udalji, izjuriti. [1]
  6. Spustiti mrežu u vodu. [2] Босут Бачко Градиште[1]
  7. Istisnuti iz sebe. [1]

Примери:

  1. Dočèkivamo kȍla, izbàcīvamo. Бечеј [1]
  2. Ȍnda nȁzād ȉma ovàko što izbàcīva plȅvu. [3] [4] [5] Суботица Госпођинци Каћ Српски Крстур [1]# О̑н у̏зме и ски̑да, се́че са̑ће, и то̑ избаци̑ва да ни́је пле̏снаво. Иланџа [1]# И вр́ба избаци̑ва то̑ [медљику]. Избиште [1]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла… ту морају да возе два човека, онај позади, онај само држи крму, а ови други избацују алов. Нови Сад Моровић Босут [1]# Двојица држе горе алов, а ови избацивају. [2] Бачка Паланка [1]
  3. Kad izbàcīvaš álov, pȓvo ìde gòrnjaka pa dòlnjaka i tȏ ìzglēda ko kad bi bȁco žȉto po vòdi. Zàto kȃžu: na rasprskávanje. [6] Ковиљ [1]# Каже почне да се баца риба, избацује кад на долазак воде. [2] Сремска Митровица [1]# Па та̏мо кр̀тица и̏зрије, па ѝзба̄ци на̏пољу зе̏мљу, па та̑ је зѐмља она̀ко ме̏кана. [7] Кула Иланџа [1]# Ондак та̏мо јѐдан чо̀ек што га по̀зна̄е мо̑ј бра̏т тра̑жи ка̑рте (ко̑ не̑ма ка̑рту, га ѝзба̄ци на̏поље), а мѐне је пу̀стијо за̀то што смо ѝшли ја̑ и мо̑ј бра̏т у̏век та̏мо. [8] Зрењанин Меленци [1]# Женка избацује икру, а мужак засипа млечаром ту икру. [2] Мол Бачка Паланка Перлез [1]


Изведене речи:

  1. izbacivati se [1]
  2. izbáciti [1]


Синоними:

  1. izbacati [1]
  2. kupati [1]
  3. izbangurati [1]


Изрази:

  1. izbáciti svílu ("pustiti klas, izvlatati (o pšenici)"). Ковиљ [1]
  2. Izbáciti kljȗč ("proključati"). Бегеч [1]
  3. Zemlja ti kostiizbacila ("kletva"). [1]
  4. ko da ga poplavaizbacila ("biti razbarušen, neuredan"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 201.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158.

Напомене уреди