Викиречник

jȅsti

jȅsti

jȅsti (српски, ћир. је̏сти) уреди

Глагол уреди

jȅsti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.прен.


Облици:

  1. jesti [1]
  2. jesti, jȅdem se [1]

Значења:

  1. Hraniti se (o životinjama). [1]
  2. Gristi, gutati mamac. [1]
  3. Uzimati, osvajati, izbacivati iz igre. [1]
  4. Sekirati se, jediti se. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. I ȍndak kȏkamo, i ìzīđemo nà ulicu, i kókice jȅdēmo, i prȋčamo, i ȅto tàko je tȏ ȍndak bílo. Арадац [1]
  2. Bȁba skȕva, mȋ mȏramo, ȍn níje mȍgo da ȕzme kàšiku da jȅde. [2] [3] Велики Гај Бачинци Черевић Мартонош Мол Кула Бегеч Ђала Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Избиште [4]# И кад смо поје̏ли ову̏ пога̏чу, о̏нда је́мо о то̏га кола́ча. [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] Избиште Суботица Мартонош Ђала Нови Кнежевац Мокрин Српска Црња Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Јаша Томић Томашевац Велики Гај Вршац Павлиш Јасеново Крушчица Калуђерово Бела Црква Врачев Гај Баваниште Деска Батања Иванда Ченеј Крашово [4]
  3. Òri pa sȇj, kúpi pa jȇj. Шимановци [4]
  4. Dòbro spȃvam, sàmo mȏram mȁnje da jȇm. Зрењанин [4]# А да̏ље смо ѝмали ча̏рдак за куку̀рузе, по̀д чардаком су би́ли сви̑њци и о̏нда о̀бо ри ѝзидани кад сви̑ње ѝза̄ђу да ту̑ је̏дӯ. Ченеј [4]# Кад је дрезга млада, онда [шаран] ту дрезгу једе. [13] Србобран Мол Бачко Градиште Товаришево [4]
  5. Jede [šaran] i travu. Босут [4]# Сви́њче во̏ле из о̀тог да је̑. Мартонош [4]
  6. Tȁ nȃjbȍlje je jȇ mȃrva — tȕ kukùtaru. [14] Томашевац Итебеј Јасеново [4]# Некада једе ронца добро, некада једе тај дурдубак добро, некада једе живу рибу добро. [13] Србобран Сремска Митровица Сремски Карловци Бачко Градиште Гардиновци Чента [4]# Тек по̏чнемо да се си̏грамо, а о̀на гле́ди ка̏ко ће да је̑ мо̀је но̑вце на џа́џе. [8] Ченеј [4]


Изведене речи:

  1. jȅsti se [4]


Синоними:

  1. žvakati, minadžijati, njupati [4]


Изрази:

  1. je se ko mesec ("sekirati se, jediti se"). Јасеново [4]
  2. dok mȏj lȅbacjȇš ("dok te ja izdržavam"). Вршац [4]
  3. Bem ti lebac što gaješ ("psovka"). Јасеново [4]
  4. jesti svoj lebac ("živeti od svog rada"). Вршац [4]
  5. dabogda te crvijeli! Јасеново [4]
  6. je me ko lebac ("stalno me sekira"). Јасеново [4]
  7. jȅsti tȗđ lȅbac ("biti izdržavan od drugog"). Вршац [4]
  8. ješćeš ti i karikole ("kada je neko probirljiv u jelu"). Јасеново [4]
  9. ko da sijeo bunike ("zbunjen, lud, neuračunljiv"). Нештин Сомбор Бођани Вајска Дероње Бач Товаришево Параге Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка Ђурђево Каћ Ковиљ Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [4]
  10. jȅsti vȇk ("dosađivati, mučiti"). Сомбор [4]
  11. ješćeš ti i šunigle i masno ćebe kad si gladan ("kao prekor osobi koja je izbirljiva u hrani"). Сенпетер [4]
  12. šalj laku noć,jele te buve celu noć [4]
  13. jesti ko ala ("jesti halapljivo, bez mere"). Суботица Каћ Футог Јасеново [4]
  14. jȅsti górak lèbac ("imati težak život"). Вршац [4]
  15. jȇ/jȅde me ko ("isto"; "Jȇ me, sȅstro mȉla, ko bȇli lȅbac, i dȏkle ću tàko, bȏg zna"). Ченеј Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока [4]
  16. ti bijeoȅngēča? ("pitanje koje se upućuje onome koji je probirljiv u jelu"; "Ti bi izgleda jeo ȅngēča"). Нови Сад [4]
  17. jesti ko mačka Јасеново [4]
  18. jesti nekome džigericu ("sekirati, jediti nekoga"). [4]
  19. jesti dok je na guvnu ("jesti, služiti se dok je na gomili, sveže (kad je svinjokolj, berba vinograda), dok ima"; "Jedite dok je na guvnu"). Јасеново [4]
  20. lezi lebe/lebu da tejem ("kaže se za lenju osobu, lenštinu"). Јасеново [4]
  21. ˜ ko mećava [4]
  22. jesti ko alosan ("isto"). Јасеново [4]
  23. jedu se ko vaške ("ne slagati se, biti stalno u zavadi i svađi"). [4]
  24. ˜ s nógu ("jesti na brzinu"; "Ukućani koji nisu bili uključeni u poljoprivredne poslove jeli su „s nogu” — poneku voćku i hleb"). [4]
  25. jele te vaške [4]
  26. jesti ko hala Јасеново [4]
  27. jesti kao svinja. — Obično se kaže: Jede kao svinja, a to je nepravda. Pogodan naziv pristajao bi pre kokoškama, koje prevazilaze sve papkare, jer tokom dana nemaju ni sna ni preživanja ("Obično se kaže: Jede kao svinja, a to je nepravd"). Платичево [4]
  28. Jȇj ko da sikȕći Вршац [4]
  29. jȅsti lȅba brez motȉke ("lako živeti, ne mučiti se za egzistenciju"). Вршац [4]
  30. RSB] [4]
  31. dedaje grožđe, a unucima trnu zubi ("posledice će osetiti buduće generacije"). [4]
  32. blaga kletva’ [4]
  33. ˜ na kázan ("zajednički, masovno se hraniti"). Вршац [4]
  34. sa svojimajej i pij, al ne spreži ("sa rodbinom ne treba poslovati"). [4]
  35. ˜ ko provaljen ("mnogo jesti"). Јасеново [4]

Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 126, 132, 146.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 18, 150.
  4. ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 4,27 4,28 4,29 4,30 4,31 4,32 4,33 4,34 4,35 4,36 4,37 4,38 4,39 4,40 4,41 4,42 4,43 4,44 4,45 4,46 4,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 132, 148, 153, 159, 161, 163.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 65, 132.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.
  10. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 49.
  11. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51, 58.
  12. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 64.
  13. ↑ 13,0 13,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 427.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=jȅsti&oldid=567417”