Викиречник

kȏst

kȏst

kȏst (српски, ћир. ко̑ст)

уреди

Именица

уреди

kȏst, ж

Категорије: анат.анат.анат.


Облици:

  1. kost, kȍsti, ➡ [1]

Значења:

  1. Deo skeleta, kost. [1]
  2. Cevanice, najčešće od konja, koje se stavljaju na donji kraj kusake ili kece. [1]
  3. Rođak. Вршац[1]
  4. Plećka. Стапар[1]
  5. Osoba koja nije u krvnom srodstvu sa ostalim članovima porodice. Вршац[1]
  6. Čovečija kost koja od pete vodi ka listovima. Сомбор[1]
  7. Kost ribe. [2] Госпођинци[1]

Примери:

  1. Pa prȅ je bílo onȍ prȁvljeni od kȍsti, onáko čȅšalj. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Сивац Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Српска Црња Башаид Меленци Елемир Бока Међа Фаркаждин Црвена Црква Деска Батања Ченеј [1]
  2. Jȃ imam reómu u kȍsti. Кикинда [1]
  3. Ìstrgla mi se džógonja iz rúke, iz plèća, tȃ kȏs. [9] [10] [5] Зрењанин Арадац Житиште Зрењанин Међа Фаркаждин Иланџа Вршац Избиште Јасеново [1]
  4. Kusaka ima dole kosti od marvinčeta... cevanice. Onda se to naniže ovako u red. [11] Бачка Паланка Моровић Сремска Митровица Стари Сланкамен Бачко Градиште Гардиновци Футог Перлез [1]
  5. Keca je zimski alat. Ima dole džoge, kosti. One su nanizane na tu dolnjaku. Босут [1]


Изрази:

  1. ("smetati"). Ново Милошево Вршац [1]
  2. zemlja tikosti izbacila ("kletva"). [1]
  3. polomȉti ("isprebijati nekoga"). Вршац [1]
  4. Báciti Вршац [1]
  5. kosti mu kere po grobljurazvlačile ("kletva"). [1]
  6. prozépsti dokostȉju ("veoma ozepsti"). Вршац [1]
  7. ostȁviti ("umreti daleko od svojih"). Вршац [1]
  8. uterati strah ukosti ("zaplašiti nekoga, učiniti da neko živi u strahu"). Сомбор [1]
  9. jezik nemakosti ali bode ("bol se može naneti i rečima"). [1]
  10. utȅrati strȃ ukȍsti ("isto"). Вршац [1]
  11. glođe me ko ˜ ("polako upropaštavati, uništavati"). [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 363.
  5. ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 78.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 106, 157.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 361.
  11. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kȏst&oldid=548632”