klȇtva

klȇtva (српски, ћир. кле̑тва) уреди

Именица уреди

klȇtva, ж

Значења:

  1. Prizivanje nesreće na ne ko ga, pro klet stvo. [1]
  2. Grdnja, psovka. Сремска Митровица Орловат[1]

Примери:

  1. Stȉće njȅga mò ja klȇtva. [2] [3] Ченеј Сремска Митровица Српски Крстур Ново Милошево Фаркаждин [1]


Синоними:

  1. kunidba [1]
  2. zakletva Орловат [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 155, 316.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди