Викиречник

kljéšte

kljéšte

kljéšte (српски, ћир. кље́ште) уреди

Именица уреди

kljéšte, ж

Категорије: ков.


Облици:

  1. klješte, 庘 [1]

Значења:

  1. Velika kovačka klešta kojima se drži vrelo gvožđe dok se obrađuje ili zagreva u va tri. [1]
  2. Vrsta klešta za sečenje žice. Ново Милошево[1]
  3. Vrsta klešta koja se koriste u potkivačkom zanatu za sečenje eksera i kopita. [1]
  4. Klešta koja slu˙e za dr˙anje vruăeg okruglog gvo˙đa. [1]
  5. Klešta za dr˙anje vruăih karika. [1]

Примери:

  1. Òvō su kljéšte jèdne s kòjima se sìkire okívaju ili prȁve. Ковиљ [1]
  2. Prȁvio sam màkaze za plȅk i kljéšte, òbične kljéšte svȉ vŕsta, i za potkívānje sam prȁvio. [1]
  3. Tȗ ȉmam kljéšte rȃzne. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ђала Лаћарак Чортановци Павловци Батајница Пачир Сивац Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Меленци Итебеј Перлез Фаркаждин Чента Избиште Помаз Ловра Деска Батања [1]
  4. Ȍnda ȉmaš òve vàtrene kljéšte, kòje svȁko, po modélu gvóžđa, tàko i nàpra vi sȃm. Mȍžeš tȋ da vȁtaš gvóžđe kò je ȍš, dȅblje, tȁnje, kríve, lȇvo, dȅsno, kȁ ko dȏđe. [6] Ковиљ [1]
  5. Ȉma tȗ vàtrene kljéšte rázni ȍblīka, závisi od gvȏžđa kòjē je. [1]
  6. Prȁvio sam jèdne kljéšte potkìvāčke. [6] Нерадин Бачка Паланка Футог [1]
  7. Svę s[u] tȍ kljéšte za vȁtru, sŕmo tȇ su bíle uhňltoĺene. Kad ůvāte, da vȉ mȍšte da ůvātite okrúglo gvń˙đe i da ga dr̀˙ďte. [6] Бачка Паланка [1]
  8. Pa ȉma špȉcasti [klješta], ȉma rćzni. Špȉcasta — na prímer, prȁviš jčdnu ot plčka kŕriku, jel štňgod što ti je mćlo. Kȁko ăeš s ňvim včliki kljéštima ůvatit. [6] Турија [1]
  9. Nȇmam kléšti. [4] [10] [11] Павловци Кикинда Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Чента [1]
  10. Počev od klešti i lemilica prostrtih na deda Bušinom suknenom ogrtaču [...]. Платичево [1]


Синоними:

  1. klješta [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 66.
  4. ↑ 4,0 4,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153, 174.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  7. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 60.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 367.
  11. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kljéšte&oldid=550814”