košar

košar (српски, ћир. кошар) уреди

Именица уреди

košar, м

Категорије: риб.кол.


Облици:

  1. kȍšār, kȍšar [1]
  2. kȍšār [1]
  3. kȍšār [1]
  4. kȍšār Мартинци Ердевик Кленак Кикинда Елемир [2] [1]
  5. kȍšār Мартинци Ердевик Кленак Кикинда Елемир [2] [1]
  6. kȍšār Кикинда Радојево [3] [1]

Значења:

  1. Velika korpa sa dve drške, pletena od pruća, za prenošenje kukuruza, grožđa, pleve i dr. [4][1]
  2. Velika korpa kupastog oblika, pletena od pruća, ispod koje se hrane pilići. [1]
  3. Isto. Суботица Мартонош[1]
  4. Sprava za ribolov u plitkoj vodi u vidu kotarice bez dna pletene od pruća. [4] [5][1]

Примери:

  1. Kȍšār je òno što se nȍse kukùruzi, di stȁne dvàest kȋla i vȉše. Сомбор [1]
  2. Za prenošenje slame, sena i sl. služi i kȍšār — veća pletena korpa od pruća koja se nosi na leđima. Надаљ [1]
  3. Kȍšār mȋ smo tȏ zváli, da pȉlići sàmo ȗđu, da nè može kvȍčka da ȗđe, da im hránu pòjede. [3] Буковац Вашица Сот Сремска Рача Ердевик Нештин Свилош Лединци Вогањ Јарак Шатринци Чортановци Голубинци Стари Сланкамен Обреж Угриновци Сурдук Сомбор Стапар Пачир Бођани Дероње Сивац Товаришево Кула Лалић Деспотово Дрљан Мол Руменка Бегеч Змајево Србобран Госпођинци Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Сакуле [1]
  4. I postȁvio sam kao kȍšar za pȉliće. [3] Избиште Панчево Долово Омољица Јасеново Кајтасово [1]
  5. Ȍnda ga [komlov] sutràdan ràzmēsimo na kȍšār plèteni. Tàko je vìsok bȉo sàmo sa šȁke, sa dvȃ ȕva, pa vȅlik. [3] [6] Свилош Нештин Мартинци Вогањ Буковац Јарак Голубинци Сомбор Бођани Дероње Сивац Стапар Товаришево Лалић Дрљан Мартонош Мол Руменка Турија Србобран Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Српска Црња Башаид Меленци Житиште Арадац [1]
  6. Kȍšār se dr̀ži is pred sèbe, i kad se nàīđe na kŕtog, ȍnda se kȍšārom pòklo pi dȉ je kŕtog. Kȍšār ili rȕknjāk bez dnȁ ako je plȉće. [7] [8] [9] Ковиљ Сусек Свилош Бачка Паланка Мол Ђурђево Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Елемир Перлез Чента Иванда [1]
  7. Kȍšarevi, kàdgod je tȏ što se sȇno nòsilo. [3] Ђурђево Свилош Лединци Јарак Сомбор Сента Госпођинци Каћ Нови Бечеј Арадац Кајтасово [1]


Изрази:

  1. Dȁti [1]
  2. odbiti udvarača ili prosioca’ Ђурђево Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. 4,0 4,1 Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 124.
  5. Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 169.
  6. 6,0 6,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 139.
  10. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19, 26.
  13. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  14. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 54.

Напомене уреди