kosačica

kosačica (српски, ћир. косачица) уреди

Именица уреди

kosačica, ж

Значења:

  1. Žena koja kosi. [1]
  2. Poljoprivredna mašina kojom se kosi. [1]
  3. Kosačica koja istovremeno kosi i vezuje snopove. [1]

Примери:

  1. Rȁno sam bíla òstala brez čòveka i sáma sam ùčila svȅ da rȃdim i nà kraj su ljȗdi kázali da sam i dòbra kosàčica. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  2. Nè bi mȋ tòlko savíjali kr̀štine da je ȍndak bílo kosàčice. Јаша Томић [1]
  3. Pȍsle su izìšle òve kosàčice, da se kȍsi. Pȑvo su izìšle — kònji su vúkli. [2] [3] [4] [5] Томашевац Бачинци Платичево Краљевци Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Меленци Арадац Неузина Бока Шурјан Ковин [1]
  4. Pre nego što su u Mokrin stigle, krajem prošlog i početkom ovog veka, prve kosačice i samovezačice, žetva se obavljala ručno. Мокрин [1]
  5. Rétko je bílo kosàčīca. Мартонош [1]
  6. Za košenje žita i trave koristila se i kosačica. Надаљ [1]
  7. Ȉmāmo pȇt trȁktora i sȅdam vr̀šalīca, trínajs kosàčīca samovezàčica i čètir što kȍsu trávu, sȇno. [6] Мокрин Ковин [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111, 139.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 320.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.

Напомене уреди