krȁva

krȁva (српски, ћир. кра̏ва) уреди

Именица уреди

krȁva, ж

Категорије: прен. погр. бот.


Облици:

  1. krava [1]

Значења:

  1. Uče snik igre be snih kra va. [1]
  2. Onaj od koga se izvlači stalna korist. [1]
  3. Samohrana majka. [1]
  4. Vrsta dečije igre. [2] Тараш[1]
  5. Krava koja liči na bika. [3] Черевић Јарак Грабовци Сремска Каменица Мали Радинци Крушедол Марадик Прхово Купиново Крчедин Бољевци Сурчин Госпођинци Опово[1]
  6. Isto. [3] Гибарац Бачинци Сот[1]
  7. Krava koja se muze. [1]
  8. Krava koja ima krive rogove. Товаришево[1]
  9. Bremenita krava. [3] Нови Сад Опово[1]
  10. Isto. [1]
  11. Rasa krava. [1]
  12. Kra va s krat kim si sa ma ko ja se te ško mu ze. [3] Свилош Черевић Крушедол Марадик Госпођинци Футог[1]
  13. Glomazna i nezgrapna ženska osoba. Меленци Вршац[1]
  14. Vrsta božićnog kolača. [1]

Примери:

  1. Čúvo krȁve, svȋnje i ȏvce na salášu. Бегеч [1]
  2. Pa ùstanem, pa štrȉkam, dok nè treba krȁve da múzemo. [4] [3] [5] [6] [7] [8] [9] Арадац Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Визић Мартинци Ердевик Лаћарак Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Бешка Шимановци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Суботица Мартонош Обзир Сивац Кула Дероње Госпођинци Ченеј Товаришево Бачка Паланка Футог Вилово Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Велики Гај Томашевац Перлез Баранда Опово Сефкерин Вршац Павлиш Избиште Помаз Калаз Батања [1]
  3. Òvom Partìzānskom ȕlicom smo krȁve tȅrali. Нови Сад [1]
  4. Ovom se igrom igra ju naj vi še čo ban či ći u polju prilikom čuvanja stoke. Prvo odrede jednog koji će biti „besna krava”. Kad ga odrede, nacrtaju na zemlji krug prečnika 7—8 m i po liniji kruga još onoliko manjih kružića prečnika do jednog metra koliko ima igrača bez besne krave. Tad svaki zauzima po jedan kružić, dok besna krava stoji u krugu. U ruci svaki drži neki svoj haljetak, pa prilazi da udari besnu kravu. Tako prilaze čas jedan čas drugi, dok u zgodnom momentu besna krava ne ugrabi kuću od ne ko ga, od no sno kru žić. Taj ko ji osta ne bez ku će sad će bi ti be sna kra va. Ta ko se igra na sta vlja. [2] Тараш [1]
  5. Šta će ti krava s teletom? Ново Милошево [1]
  6. Ìmām trȋ krȁve, dvȇ su stȅone i trȅba òvi dána da se òtele. [3] Голубинци Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Крушедол Марадик Прхово Крчедин Војка Бољевци Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Товаришево Бачка Паланка Футог [1]
  7. Kat krȁva òstane stȅona, ȍndak čȅkaš trȉsta šéset jèdān dȃn, dvȃ dok se ne òteli. Врдник [1]
  8. Švàjcarske nȃjpre. Tȏ su bíle vȅlike, dùgačke. Товаришево [1]
  9. Za Božić su se mesili božićni kolači: „guvno” […], „krava” i „tele”. [10] Јарковац [1]
  10. Za Bóžić se mȇsu zākȍni: krȁva i tȅle. [11] [12] [13] Банатска Паланка Остојићево [1]


Синоними:

  1. bik [1]


Изрази:

  1. zalizan ko da ga je krava lizala ("imati zalizanu kosu, nositi zalizanu frizuru"). Јасеново [1]
  2. preživati ko ˜ [1]
  3. ne dáje mléka tèlekrȁvi već ˜ tèletu ("zna se ko je stariji"). Ново Милошево [1]
  4. ko da je sakravama spavo ("izgledati neuredno"). [1]
  5. Zgȕžvanoko da je ˜ žvákala Јасеново [1]
  6. Ko da su ga krave žvakale ("nositi izgužvanu odeću"). [1]
  7. kud ("kada se žena ponovo uda, dete iz prvog braka vodi sa sobom"). [1]
  8. ní mi je ˜ stȁla na nȍgu ("ne žuri mi se"). Ново Милошево [1]
  9. ˜ mu stȁla na nȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Ново Милошево [1]
  10. imati jezik ko ˜ [1]
  11. ˜ legne na krajcaru, a ustane na dinar ("obogatiti se neočekivano"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 105.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 148, 153, 163.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 105.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 84, 118, 264, 340.
  8. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
  10. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  11. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  12. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  13. Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.

Напомене уреди