Викиречник

kujna

kujna

kujna (српски, ћир. кујна) уреди

Именица уреди

kujna, ж

Облици:

  1. kȗjna [1]

Значења:

  1. Prostorija (ili poseban objekat) gde se kuva, priprema jelo. [1]
  2. Kuhinja u kojoj se kuva preko leta. [1]
  3. Prostorija u kojoj se kuva, s ognjištem i otvorenim dimnjakom. [1]
  4. Kuhinja u kojoj se kuva preko leta. [2] Јамена Моровић Вашица Хртковци Мокрин[1]
  5. Prostorija u kojoj se kuva, sa ognjištem i otvorenim dimnjakom. [1]

Примери:

  1. Sredinu kuće zahvata „kujna”, a desno i levo od nje je bar po jedna soba. [3] [4] Јарковац Стапар Ченеј Мокрин [1]
  2. Sva mi se kujna zadimila od šporeta. Обреж [1]
  3. Ȉma tȃ tàko lȅtnja kȗjna. Sȉrīdu tȗ sȉr. [2] Бегеч [1]
  4. I deda Péra rȅže lȅba u kȗjni. [2] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] Мартонош Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Визић Нештин Мартинци Лаћарак Свилош Черевић Шуљам Јарак Вогањ Хртковци Платичево Врдник Лединци Буковац Шатринци Чортановци Прхово Бешка Голубинци Инђија Војка Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Вилово Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Бочар Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Конак Ботош Велики Гај Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Чента Вршац Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Избиште Долово Врачев Гај Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин Деска Батања Помаз Ченеј Иванда [1]
  5. Tȍ je bìlo kao lȅtnja kȗjna. Сремска Каменица [1]
  6. Kȕji na bíla čè tir sa čètir i drȕga sȍba pȇt sa pȇt i ȍnda òpet kȕji na bíla, ȍnda štȁla i ȍnda šȕpa nà kra ju. Ченеј [1]
  7. Mȃla kùhinja i kȗjna òtvorena, òdžak je góre bȉo òtvoren i na ògnjīštu se kȕvalo. [2] Перлез Обреж Буковац Чортановци Бајша Бачко Градиште Ђурђево Нови Сад Вилово Гардиновци Српска Црња Житиште Јаша Томић Арадац Сакуле [1]
  8. Ȍnda jȃ tȍ unèsem ùnūtra, recimo u štȁlu, ili unèsem u kȕhinju tȕ zȋmsku. Ђала [1]
  9. Ȉma tȃ tàko lȅtnja kȗjna, sȉrīdu tȗ sȉr  ; ‘mala kuća, nasuprot glavne, koja nema prozora prema ulici’ (Su Mg Vš Ab Pč) [TKPV]; ]. [14] [2] Бегеч Сремска Рача Ердевик Сот Черевић Лединци Врдник Чортановци Шуљам Вогањ Јарак Голубинци Платичево Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Кула Дероње Товаришево Ченеј Госпођинци Каћ Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Арадац Сакуле Црепаја Конак Добрица Маргита Алибунар Вршац Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  10. Tȏ su rànije bíle òtvorene kȗjne. [2] Обреж Вашица Моровић Сремска Рача Сот Нештин Мартинци Свилош Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Врдник Платичево Лединци Буковац Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бегеч Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Арадац Ботош [1]
  11. Cȓna kȗjna tȏ se zválo. Tȗ je bȉo òtvoren kȍmin i tȗ se súšilo mȇso. [2] Велико Средиште [1]


Изрази:

  1. Svȅ je tȍ jédnakȗjna ("sve su to istomišljenici"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  4. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 160.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64, 83, 85, 98, 281, 343, 372.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 125.
  9. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  12. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56, 58.
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  14. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kujna&oldid=396250”