Викиречник

lèžati

lèžati

lèžati (српски, ћир. лѐжати) уреди

Глагол уреди

lèžati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.


Облици:

  1. ležati [1]

Значења:

  1. Biti u vodoravnom položaju oslanjajući se telom na neku podlogu (o čoveku). [1]
  2. Odmarati se opružen na krevetu. [1]
  3. Zbog bolesti provoditi vreme u krevetu, bolovati. [2] Ченеј[1]
  4. Biti u stanju mirovanja radi odmora (o životinjama). [1]
  5. Biti ukopan u skloništu, krtogu (o ribi). [1]
  6. Biti oboren, položen na tlo; biti negde smešten, ostavljen (o predmetima). [1]
  7. Zauzeti vodoravan položaj radi odmora ili spavanja. [1]
  8. Smestiti se u krtog (o ribi). [1]
  9. Mirovanje u ležećem položaju. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Na krèvet lèžīm. [3] [4] Суботица Сомбор Сивац Дероње Турија Госпођинци Ново Милошево Бока [1]
  2. Kad dȏđe vȅče, jȃ štrȉkam, nàmīrim dȅcu, štrȉkam, a ȏn lèži, čìta nȍvine i òdmāra. Арадац Ново Милошево [1]
  3. Lȅžāla sam jedno dvȃ mȅseca (gȍdina dána sȁd bílo u dècēmber mȇsec (Z). [5] [1]
  4. Ljùbomīr Grújin [...] lèži u krèvet od dvàjes čètvrte gȍdine, apríla — o Blagovésti je lȅgo. [1]
  5. Dvádes dȅvet gȍdīna kako lèži ù krevet. Ново Милошево [1]
  6. Kòkōške dìvije su žúte, òne lèžu ȕ trsku, ù trnje. [5] [6] Ново Милошево Нови Сад [1]
  7. Zȋmi, jȁnuar mȅsec, rȉba lèži, fȅbruar, i tȏ sàmo nȅke vŕste, nȅ svȅ vŕste rȉbe. [7] [6] Ковиљ Бачко Градиште [1]
  8. Nȅkoliko dána lèži da se òsūši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrīje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stàbleta), jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina. [8] [5] Јаша Томић [1]
  9. Ója — tȏ što lèži plȕg na njímenkan. Нови Бечеј [1]
  10. Kad su òšli da lȅgnedu, i òna da se svúče, a òna ȉma òžiljak tȗ. [3] [8] [4] [5] [9] Томашевац Павловци Сомбор Дероње Бачко Петрово Село Госпођинци Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Елемир Арадац Иланџа Велики Гај Ловра Сенпетер [1]
  11. On je š njíme ìšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nè pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cìpele i u odélo). Зрењанин [1]
  12. Mȅtem džȃk jel pònjavu, i malo i lȅgnēmo kad dȏđe lȅto; vrućìna — mȁlo u ládu. [1]


Изведене речи:

  1. lèžānje [1]


Изрази:

  1. nelezi vraže ("na (nečiju) nesreću, nekom nesrećom, eto nevolje"). [1]
  2. Lèžati ko pròštac Стапар [1]
  3. ležati na duši ("biti predmet nečijih misli, želja"). Јасеново [1]
  4. Kravalegne na krajcaru, a ustane na dinar ("neočekivano postati bogat"). [1]
  5. svako jelo svoga gazdu klelo štone legne daseslegne ("posle obroka treba prileći da se hrana staloži, prevari"). [1]
  6. léći na rúdu ("pomiriti se sa nečim, prihvatiti nešto i protiv svoje volje"). Вршац [1]
  7. lèći s kokoškama ("s večeri, rano poći na spavanje"). Ново Милошево [1]
  8. ležati na srcu ("biti drag, mio"). Ново Милошево [1]
  9. lezi lebe/lebu da te jem ("kaže se za lenju osobu, lenštinu"). Јасеново [1]
  10. lèći u grȍb ("umreti"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 352.
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 125. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 19, 123, 124, 225. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 126, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 302. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=lèžati&oldid=384883”