lȕk

lȕk (српски, ћир. лу̏к) уреди

Именица уреди

lȕk, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. luk [1]

Значења:

  1. Allium sativum. [1]
  2. Luk koji se ubira u leto ili početkom jeseni. [2] Сенпетер[1]
  3. Luk koji je tek prispeo za jelo. [1]
  4. Sorta crnog luka. [2] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  5. Allium cepa. [1]

Примери:

  1. Jȃ sam sàmo mȁmi naljúštila lȕkova pȕno. Кула [1]
  2. Ako nè možemo célu svínju da im pȍšnēmo, ȍndak im pȍšnēmo šȗnke, kobàsīca, slànine, krompíra, lȕka. Ђала [1]
  3. Gráška, lȕka, pasúlja — tȏ smo sȉjali — pòvrće zà kuću. Бачинци [1]
  4. Sáma sȅjem polagáno: i krompȋr, i lȕka, i zȅlena, i arpadžȉka, i pasúlja, i tȉkvice, i buranȉje. [3] [4] [5] Вршац Лаћарак Платичево Стари Сланкамен Госпођинци Силбаш Ченеј Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Српска Црња Међа Избиште Калаз Бата [1]
  5. Mòji vȍlu džìgericu, pa z bȇlim lȕkom; njȗ ispèčem, a bȇli lȕk ìseckam sȉtno i bȃcim priko njȇ. [3] [2] [6] [7] Јаша Томић Сусек Свилош Инђија Суботица Мартонош Кула Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Тител Мошорин Ђала Башаид Шурјан Бока Неузина Избиште Иванда Ченеј [1]
  6. U kobàsice se stȁvlja bȇlog lȕka. Бачинци [1]
  7. Sȏs od bȇlog lȕka. Стари Сланкамен [1]
  8. Sȅjali smo bȇla lȕka, sȅjali smo grášak, zȅlen, šargarépu i pȁštrnak. [8] Зрењанин [1]
  9. U bašti je i mladi luk i krompir rani. [9] Стапар [1]
  10. Ìmala jȃ lȕka cȓna, pa tȗ ȕvek mȅtem ù tāj mȏj kȍnk, pa sèdīm, pa trȇbim. Дероње [1]
  11. Stȁvila sam ìzvode za cȓni lȕk. Бачинци [1]
  12. Ȍnda ćemo sȅjati: krompíra, pasúlja za zrȅlo; lȕka cȓna za zȋmu. [8] Зрењанин [1]
  13. Sam ȕzela málko cȓna lȕka da òljūštim, a što je ljȗt, ȍči mi ko da sam drékala dvȃ dȃna. [3] [2] Јаша Томић Сусек Свилош Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ђала Шурјан Бока Неузина Гај [1]


Синоними:

  1. lukac [1]


Изрази:

  1. udario tuk na ˜ ("sukobila su se dva jednako tvrdoglava i jaka protivnika"). [1]
  2. Oš, Mȉtre, lȕka? ("obraćanje gubitniku u sporu"). Футог [1]
  3. Crni ˜ te čuva, beli te leči [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 98.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 151.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  8. 8,0 8,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 6.

Напомене уреди