lenija

lenija (српски, ћир. ленија) уреди

Именица уреди

lenija, ж

Облици:

  1. lénija [1]
  2. lènija, lénija [1]
  3. lenȉja Вршац [1]

Значења:

  1. Geometrijska slika u jednoj dimenziji; crta. [1]
  2. Uzani kolski zemljani put koji ide između oranica razdvajajući pojedine duži u ataru. [2] [3] [4] Сакуле[1]
  3. Kolski zemljani put između njiva koji nema izlaz na drugu stranu. Каћ[1]
  4. Uzani kolski zemljani put koji ide između oranica razdvajajući pojedine duži u ataru. [5] Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  5. Njiva koja ne izlazi na leniju. [5] Надаљ Ковиљ Тител[1]
  6. Isto. Ковин[1]

Примери:

  1. Bȍlje d[a] ìdeš tȋ da kȗpiš pìsānke, dȉ dȅda znȃ kȍlko trȅba na ȕske lénije, kȍlko na širòke, a dȅda će da ti dȃ nȏvce. Јаша Томић Суботица Шурјан Бока Неузина Вршац Јасеново Деска Иванда [1]
  2. Pȍčnē se da se ȍre od sklàda jèdnog, ìsterā se na léniju i kad dȏđe do lénije, ìzvrne se plȕg, da nè ore rȃvnik pȗt, i dȏđe do drȕgog sklàda. Кумане [1]
  3. Njègova njȉvā je ù drugōj léniji. Пачир [1]
  4. Ovȉ pútevi što idémo po njȋva — to lénijom. [5] [6] [7] [8] [9] Избиште Суботица Бегеч Равно Село Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Ковиљ Мошорин Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Тараш Зрењанин Итебеј Бока Орловат Фаркаждин Чента Иланџа Ковин Јасеново Иванда [1]
  5. Ȉzōro je [njȉvu] do sáme lénijē. Бачинци [1]
  6. Ȉzorō je njȉvu do sáme lènije. Лаћарак [1]
  7. Nȇće tȏ tàko da prȏđe, jȃ ti kȃžem, su zabránili da se pȃli nà njivu, a ȏn je pálio i mi satário dvánajs lénija kukurúza. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]


Синоними:

  1. lenja [1]
  2. međa [1]
  3. vrsta [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 262.
  3. Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  4. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 93.
  5. 5,0 5,1 5,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85, 119, 121, 262.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 345, 399, 453.
  8. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.

Напомене уреди