ljutiti

ljutiti (српски, ћир. љутити) уреди

Глагол уреди

ljutiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ljȗtim [1]

Значења:

  1. Izazivati nečiji bes. [1]
  2. Srditi se, biti ljutit. [1]

Примери:

  1. Ní se vȅliko ljútila. Томашевац [1]
  2. Òni mòji se ljútilī. Бешка [1]
  3. Ȍndak tȁj kukȕruz ne mȍš da stȉgne na vréme, pa se ljȗtu i táko izgȕbu. [2] Јасеново Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Синоними:

  1. srčiti [1]
  2. kurčiti [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 259.

Напомене уреди