Викиречник

mȁti

mȁti

mȁti (српски, ћир. ма̏ти) уреди

Именица уреди

mȁti, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. mati, mȁtere [1]
  2. mati [1]

Значења:

  1. Bogorodica. Вршац[1]
  2. Grupni plač žena prilikom odlaska udavače iz kuće. [1]

Примери:

  1. Dèvōjke da ìdu nàprēd, mòmci u grȕpi zà njima, a svȅkrve, mȁtere sa stráne kìbicujēdu kàkve su dèvōjke, kòja je lépa, kòja ȉma seferíne na vrátu, tȃ je bògata, ȅ iz kàkve je kȕće. Кула [1]
  2. Tȁ njȇne mȁtere fàmīlija svȁ ȉzumrla od tuberkolóze. Визић [1]
  3. Dòlazile su tȕ mláde i mȁtere da vȉdu sȉnove, i mȁtere da vȉdidu ćérke kȁko ȉgradu. Томашевац [1]
  4. Nȁša mȁti nȃz dȅvet ròdila, a nȃs trȉ odránila. Шимановци [1]
  5. Nȁ bāl níje smȅla sáma dèvōjka da ìde, mórala jel mȁti jel sèstra da ìde š njóme. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бата Бачинци Сремска Каменица Бешка Лаћарак Војка Шимановци Мартонош Сомбор Бачко Петрово Село Бечеј Бођани Дероње Бегеч Нови Сад Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Елемир Арадац Зрењанин Неузина Бока Шурјан Јаша Томић Чента Велики Гај Вршац Павлиш Избиште Јасеново Банатска Паланка Помаз Бата Чип Батања Деска [1]
  6. Prilikom pozdravljanja [udavače] sa majkom uvek dolazi do plača, što se prenese i na ostale žene. Na selu, od ranijeg vremena, ovo zovu „plač matere božije". Devojka ne plače što joj je žao bilo koga iz kuće, već obično od radosti što je proševina tako lepo završena ili što je proševina i protiv njene volje ipak obavljena ( — NM NB Km Me). [8] [1]


Синоними:

  1. majka [1]
  2. kaluđerica Ново Милошево [1]
  3. matica [9] Бођани Дероње Деспотово Идвор Дебељача Конак Пландиште [1]


Изрази:

  1. Da mi umre ˜ akuz te lažem Јасеново [1]
  2. jèbēm ti ("psovka"; "Jèbēš mu mȁter, nȅ znam ni jȁ, nȅgdi"). Лаћарак Ново Милошево Зрењанин Томашевац Борча [1]
  3. Gledajmater pa biraj ćerku [1]
  4. otac i ˜ sluge bez novaca ("roditeljska ljubav je bezuslovna i nesebična"). [1]
  5. moja ruka prosi, kandilo nosi, ako nećeš dati, umreće ti ˜ ("kletva"). Кикинда [1]
  6. idi u đavolskumater ("psovka"). Вршац [1]
  7. ne mȍžeš da si jednȏme ˜, a drȕgome mȁćija ("treba se prema svima odnositi jednako"). Вршац [1]
  8. jebla jemati ("isto"; "Jèblā je mȁti, njȇna mȁti"). Шимановци [1]
  9. kako ga ˜ rodȉla ("sasvim go"). Вршац [1]
  10. kàki òtac tàki sȋn, kàkva ˜ tàka ćȋ ("muško dete ima osobine oca a žensko majke"). Вршац [1]
  11. mȁter ti tvòju ("psovka"; "Mȁter ti tvòju, bȅgaj dok te nísam uvátio, pa da ti pòkāžem kòmē ćeš tȋ razbíjati pȇndžere"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 110, 111, 120, 148, 400.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 319.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60, 61.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 126, 131, 132, 134, 137, 138, 156, 157.
  7. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140, 147.
  8. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 41.
  9. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mȁti&oldid=353305”