Викиречник

mȋrno

mȋrno

mirno (српски, ћир. мирно)

уреди

Прилог

уреди

Прилог

уреди

mȋrno, прил.

Значења:

  1. Lagano, sporo. [1]

Примери:

  1. Ìde mȋrno nàko. [2] Итебеј [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Dȉ si tȋ vȉdiomírno déte i lépu bȁbu ("ono što je nemoguće, što ne postoji"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  3. ˜ kȍ bȕbica ("veoma tih, povučen, miran"). Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ˜ ko anđo Јасеново [1]
  5. ˜ ko jagnje Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mȋrno&oldid=395114”