метер

метер (српски, lat. meter) уреди

Именица уреди

метер, м

Облици:

  1. метра [1]
  2. мѐтер, ме̏тер, ме́тер, ме̑тер [1]

Значења:

  1. Основна јединица мере за дужину у метарском, метричком систему мера. Черевић[1]
  2. Мера за кукуруз у клипу. Кикинда[1]
  3. Исто. Иланџа[1]
  4. Метричка цента, сто килограма. [1]
  5. Кубни метар. [1]

Примери:

  1. Ни́је било о̏ндак два̏ мѐтера те̑ ка̏лдрме. Нови Сад [1]
  2. Нѐ сме да ко̏ље ве̏ће сви́њче не̏де̄љно од мѐтер. [2] [3] [4] Ђала Пачир Бечеј Ковиљ Добрица Ловра Деска [1]
  3. Па ѝмала сам шла̀је̄р три̏ мѐтера. Добринци [1]
  4. Шалама́да мо̏же да ни̏кне и на сла̀бӣју зе̏мљу (та̑ је си̏тна, као па̏лац, та̑ ра́сти до по̏ја̄са, јѐдан ме́тер). [2] [5] [6] Зрењанин Суботица Санад Падеј Ново Милошево Итебеј Кумане Житиште Елемир Бока [1]
  5. Пр̏во је однесе̑м да̏ље за једно сто̏-две̏ста ме̏тера. Избиште [1]
  6. Шта́пове твр́де од гору́на пра̏вимо тако̏ о[д] три̏ фрта́ља ме̏тера. Јасеново [1]
  7. О̏нда ста̏вӣте јѐдну да̏ску чѐтир до пе̑т ме̑тера ду̏гачку. Ђала [1]
  8. А од во̀дице јѐдно сто̑ ме̑тера до пру́ге. Дероње [1]
  9. Јѐдан чо̏век је ѝмо по̏друм — пѐтна̄јст ме̑тара ду̏бок. [7] Визић Српски Крстур [1]
  10. Од мо̏г вино̏града до а̏свалта има једно око две̏-три̏ сто̏тине ме̏тара. Избиште [1]
  11. Да бѐрберима да́мо мѐтер жи̏та, це́лу го̏дину бри̏је. Дероње [1]
  12. Пре̏ је ро̀дило се̏дам-о̏сам мѐтера по ла́нцу жи̏та. [5] Томашевац Сремска Каменица Добринци Мартонош Бечеј Нови Сад Иланџа Ловра [1]
  13. То̏ је би̏о мѐтер жи̏та, можда и мѐтер и̏ по. Лаћарак [1]
  14. Пѝсӣва ме́тере све̏, ко̏лко си на̀вро̄. [8] Елемир Ченеј [1]
  15. Јѐдан ка̏нта̄р, то̑ је де̏сет џа́ко̄ва, пе̑т ме́тера. [9] Меленци [1]
  16. Ла́не сам ку́пио о̏сам метѐри др́ва. Бегеч [1]
  17. А при̏је — два̑ мѐтера др́ва смо ку́пили. Калаз [1]
  18. Ш[т]а ти̑ ми̏слиш, ме́тер др́ва у др̀вару пе̑цта и̏љада, а ко̀лко мѐне тре̏ба за ку̏ћу за це́ли да̑н јѐдан и за це́лу зи̑му? Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изрази:

  1. Блебетати наметар ("много причати, брбљати"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 247.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57, 59.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.

Напомене уреди