Викиречник

naménuti

naménuti

naménuti (српски, ћир. наме́нути)

уреди

Глагол

уреди

naménuti, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Naznačiti namenu čega, odrediti čemu treba da služi. [1]
  2. Odrediti da se kome što preda. [1]
  3. Poimence odrediti kome će se dati parče česnice. [1]
  4. Dati, odrediti što za dušu umrlih, za spomen mrtvima. [1]

Примери:

  1. Te novce sam namenula da kupim mene jednu maramu. Јасеново [1]
  2. Kȁd kȍm nàmēne taj èspāp, vȍdu i tȁmo bȉg bȃsovi, i òni glédu kȍm kàkva ròba trȅba. [2] Итебеј [1]
  3. Ȍvo mojoj zȃvi, ȍvo mojoj mȁmi — i tȁko namȇnemo i poljȗbimo svȅ i tȁko svȁkim namȇnemo i dámo im. Вршац [1]
  4. Tȗ namȇnemo i Bȍgu, i sȗžnim u tamnȉcu, i pȗtniku. Избиште Јасеново [1]
  5. Ȉsto tȁko namȇnemo mŕtvima svojȋm: detȅtu, mȁteri, ócu. Јасеново [1]


Синоними:

  1. nameniti [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=naménuti&oldid=405639”