Такође погледајте: nominative-case

Енглески

Систем

ен+нг=енг


 
Енглески Wikipedia has an article on:
Википедија

Noun

nominative case (plural nominative cases)

  1. (grammar) The case used to indicate the subject—or agent—of a finite verb.
  2. (obsolete, grammar) The subject of a verb.
    • 1763, Robert Lowth, A Short Introduction to English Grammar, page 133
      Every Verb, except in the Infinitive or the Participle, hath its Nominative Caſe, either expreſſed or implied [4]: as,
      "Awake, ariſe, or be for ever fall'n: that is, "Awake ye, &c."

Synonyms

Translations

Преводе у наставку треба проверити и уметнути изнад у одговарајуће табеле превода. Видите инструкције на Викиречник:Унос § Преводи.

See also