Викиречник

nositi

nositi

nositi (српски, ћир. носити) уреди

Глагол уреди

nositi, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Значења:

  1. Imati na sebi kao odeću, obuću, ukras, znak i sl. [1]
  2. Oblačiti se, odevati se na određeni način. [1]
  3. Polagati jaja (o pticama). [1]
  4. Donositi neku vrednost kao poklon, miraz (o udavači). [1]
  5. Imati u sebi začeti plod, biti u stanju bremenitosti, trudnoće (o ženi). [1]
  6. Koja je u drugom stanju. Нови Сад[1]
  7. Trudnica. Нови Сад[1]

Примери:

  1. I jȃ sam pȍtrčāla zà njima i jȃ vȋčem: „Kȕd mi sȋna nȍsīte?”. Кумане Сремска Митровица Ченеј [1]
  2. Po dvȃ ùvatīmo, ònā, snòpa pa nȍsīmo, pa sadȇvamo na òvē devètice, pa ȍnda pȍsle na pȇt kȏla bàcām žȉto. Бачинци [1]
  3. Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. Ново Милошево [1]
  4. Ȉma jȍš pȍjedine bȁbe, dvȅ još u sèlu, što nè nosīdu u mlèkaru mléko, nego sáme. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Ловра Ириг Обреж Сомбор Мол Госпођинци Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Кикинда Нови Бечеј Башаид Српска Црња Итебеј Међа Јаша Томић Меленци Елемир Зрењанин Перлез Фаркаждин Чента Томашевац Добрица Иланџа Деска [1]
  5. Svȅ smo mléko nosȉli na mušterȉje. Вршац [1]
  6. Kad se mòja mȁti ȕdala i mòja strȋna, ȍndak je tàko bílo — gòdinu dána nȍsidu šešȋr. Томашевац [1]
  7. Jèdan dȃn, jèdno do pódne nȍsim úže oko mène, a jèdno od pódne vȇžem. Арадац [1]
  8. Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Избиште [1]
  9. Kad sam jȁ bìla mláda, jȃ sam se nòsila pȁōrski. Бачинци [1]
  10. A i ȍndak se lȇpo nòsilo, i ȍndak smo se lȇpo nòsili. [5] Арадац Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Фаркаждин [1]
  11. Imam samo deset kokoške koje nosidu, ove druge oću da i zakoljem. [9] Ченеј Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  12. Stȃra mȁtica slȁbo nȍsi jája. Черевић [1]
  13. Ona ȉma jȃjnik, ȍna nȍsi jája. [4] Конак Сремска Митровица Пећинци Суботица Бођани Деспотово Бачко Петрово Село Жабаљ Каћ Ђала Мокрин Иђош Радојево Итебеј Идвор Иланџа Маргита [1]
  14. Òne nȍse jája, a òne rádilice ne nȍse, dobro, sad, pòneka nȍsi i rádilica. Међа [1]
  15. Ȉspravna mȁtica, ȍna kad pȍčne da nȍsi, ȍna tȏ rȇdom. [4] Избиште Сефкерин Баваниште Дупљаја [1]
  16. „Štȁ nȍsi?” je česta upitna reč za devojku koja se udaje: šta će poneti od štafira i imovine (tala). Ново Милошево [1]
  17. Nosȉlo se i lȃnci se nosȉli [za miraz]. Избиште [1]
  18. Mène je mòja mȁti lȇpo nòsila. Велики Гај [1]


Синоними:

  1. oblačivati [1]
  2. zalegati [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. moja ruka prosi, kandilonosi, ako nećeš dati, umreće ti mati ("kletva"). Кикинда [1]
  3. pȁs lȁje, vȅtar nȍsi ("ne pridavati značaj nečijim rečima"). Вршац [1]
  4. ȉde vréme,nȍsi brȅme, mòlićeš ti mène Ново Милошево [1]
  5. néću ganòsiti za pȗnđu ("kaže se za ružnog muškarca (o udavači)"). Ново Милошево [1]
  6. nosȉti ȉzvor ("nositi iz pokojnikove kuće svakog jutra svežu vodu najbližim susedima za pokoj duše sve do šestonedeljnog parastosa"). Вршац [1]
  7. kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlo jájanȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Вршац [1]
  8. nositi na krkaču ("izdržavati"; "Sve"). Јасеново [1]
  9. kud me oči vode i nogenose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). [1]
  10. Da se vrabaca bojim, praćku binosio ("biti samouveren, neustrašiv"). [1]
  11. ˜ glavu u torbi ("biti u životnoj opasnosti"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  12. nosȉti kòga na lȇđi ("starati se o nekome"). Вршац [1]
  13. nòsiti svȏj kȑst ("ispaštati, trpeti zlu sudbinu"). Ново Милошево [1]
  14. koliko ga grlonosi ("svom snagom, što može glasnije"; "Razdro se, pa viče koliko ga grlo nosi"). Јасеново [1]
  15. Bȅga što ga nȏgenȍsu ("trčati, bežati iz sve snage"). Вршац [1]
  16. nosȉti bárjak ("predvoditi, prednjačiti"). Вршац [1]
  17. nositi na grbači ("izdržavati"; "On i sve nosi na grbaču"). Јасеново [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17, 19, 192.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 125, 128, 133, 134, 136, 137, 141, 142, 159, 162, 163.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 86, 99, 111, 118, 119, 121, 151, 316, 326. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43, 49, 50.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  9. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=nositi&oldid=435710”