pȍla
pȍla
pȍla (српски, ћир. по̏ла) уреди
Именица уреди
pȍla, ж
Значења:
- Komad ili širina tekstila; mera za širinu tekstila. [1]
- Donji kraj odeće. [1]
- Oveći komad, tabla slanine. [1]
- Devetka u kartama za igru. Ковиљ[1]
- Pokretni deo drljače. [1]
Примери:
- Jedna „pola" je širina platna. [2] [3] [4] [5] Јарковац Мол Каћ Мокрин Кикинда Кумане Фаркаждин [1]
- Košulja „naramenjača" je načinjena od kudeljnog ili lanenog platna. Prednja i zadnja „pola" spojene su šavom na ramenima. [6] Остојићево [1]
- Ȉma gȁće od šèsnājst pȏla. Нови Кнежевац [1]
- „Pola" je širina platna, a ona zavisi od dužine „brda". [7] [1]
- Bȇle gȁće su šȉroke nòsile òne, ot čètir pȍle òni tȍ kȃžedu. Ђала [1]
- Treći put ima brigu mladoženja da se obriše mladi o pole [od košulje]. [8] [9] Крашово [1]
- Nȅko je móro da rȃdi i nápola, pa sa pȍle je žívio. [10] Томашевац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
- Od zaklane svinje ostavio sam tri pole slanine od mesnatog dela i jednu polu od gronika. Бегеч Суботица [1]
- Izìšle su i dr̀ljače od dvȇ pȍle, pȍsle su prȁvili kováči od trȉ pȍle. [10] Томашевац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
Синоними:
- polovina [11] Лаћарак Суботица Каћ Бегеч Итебеј [1]
- struka [1]
- napolica [1]
- krilo [1]
- devetica [10] Надаљ [1]
Прилог уреди
pȍla, прил.
Примери:
- Sȉnoć sam jȃ u pȍla dvánajst lègla sam. [12] Велики Гај Фаркаждин [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 155.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 64.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 66.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
- ↑ 10,0 10,1 10,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 155.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85.