polaziti

Глагол

уреди

polaziti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]
  2. pòlaziti Каћ Кумане [2] [1]
  3. pòlaziti Каћ [1]

Значења:

  1. Počinjati ići, kretati s mesta. [1]
  2. Pomicati se, pokretati se s mesta. [1]
  3. Obilaziti stoku, useve, vinograd i sl. na Božić. [1]
  4. Posećivati koga. [1]
  5. Početi ići, krenuti s mesta. [1]

Примери:

  1. Pòlazi déte nògom. [3] Башаид [1]
  2. Na prvi ili drugi dan Božića po podne se polaze vinogradi. Ide mladež na kolima ili saonicama, noseći vina, žita i zobi. Obiđu svud naokolo vinograd. Javljaju se, zapravo poklone vinogradu i kažu: „Hristos se rodi! Došli smo da polazimo." Istresu čašu vina i nešto žita na jedan čokot. Tako na svakom uglu vinograda. [4] Стапар [1]
  3. Sva tri dana Božića ništa se ne radi, već se svi vesele, pevaju, sanjkaju i „polaze" jedni druge. [4] Стапар [1]
  4. Na Božić u zoru domaćin ide u „polaženje stoke". [4] Стапар [1]
  5. Pòšla sam da ìdem na pìjace i ȍndak sam tȗ pȁla na kapìdžik. [2] [5] [6] [7] Зрењанин Суботица Бачко Петрово Село Госпођинци Кикинда Иланџа Борча Батања [1]


Изведене речи:

  1. polaženje [1]
  2. póći pȏđem [1]


Синоними:

  1. uzići [1]


Изрази:

  1. poći od sebe ("biti iskren"). Ново Милошево [1]
  2. Poći za nekog ("udati se"; "Ìmaš li vȍlju da pȏđeš za mȗža?"). Помаз Ново Милошево [1]
  3. ˜ vinograd ("božićni običaj obilaženja vinograda zaprežnim kolima ili saonicama"; "Na prvi ili drugi dan Božića po podne se polaze vinograd"). Стапар [1]
  4. póći ko bȕla u jȁgode ("nespreman nešto započeti"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 343.
  4. 4,0 4,1 4,2 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 211.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.

Напомене

уреди