prȁti
prȁti
Именица
уредиprȁti, {{{род}}}
Категорије: риб.прен.
Облици:
Значења:
- Pravdati se. [1]
Примери:
- Ìmali smo nèdelju do nèdelju kòja mȇsi, kòje pȅrēdu, koje vúku vòde, koje kȃdu pȇć. [2] Елемир Свилош Банатско Аранђелово Кикинда [1]
- Trȅbalo je tȍ kȕvati i ráditi i prȁti. Сремска Каменица [1]
- Znaš štȁ — od dànas vȉše nèmōj da pȅreš glȃvu. Башаид [1]
- Nèmojte, mȃjko, vȋ da pȅrete, vȋ kad pȅrete, onȏ se gòji. [3] [4] [5] [6] [7] Ђала Сремска Каменица Шимановци Мартонош Госпођинци Нови Сад Зрењанин Иланџа Избиште Врачев Гај Деска [1]
- I ȍnda je na krȃj sèla mètli su másne sóde i bȕrādi, i pèrēš rȗke, i gȁziš po slȁmi, di su mètli másne sóde, da nȅ bi se prȉnela bȍlest u drȕga sèla. [8] Дероње Пачир Сомбор Сивац Стапар Силбаш [1]
- Ȍnda se òna [kudelja] pèrē, svȅ, pèrē se òna. Лаћарак [1]
- Ìznose se na súnčanje, pránje vèliko i svȅ se tȏ rádilo. Кула Ново Милошево [1]
- Ondak moramo da uzmemo plavi kamen... i ondak peremo. [9] Стари Сланкамен [1]
- Kad se nísam ȕsrala, néću da se pȅrem. Шимановци [1]
- Ȉma ȕvek vóde na špȍret, u lóncu vóde, pȓvo se dȅda pȅre, pa pȍsle jȃ. [10] Избиште Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј [1]
- Gle, on se pere, ne priznaje ništa. Ново Милошево [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Idu daperu noge ("poseta mladenaca mladoženjinoj rodbini pri kojoj je običaj da se domaćinu prve gostinske kuće operu noge"; "Posle pogačara mladenci skoro svake večeri posećuju nekog od rodbine, što se kaže, „idu da peru noge"). [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 119.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153, 157, 158.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53, 55, 62.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 71.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35, 47, 124.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.