prȕsluk

prȕsluk (српски, ћир. пру̏слук) уреди

Примери:

  1. Njègova báka mu naméstila lȇp prȕsluk i tȏ mu darívala za rȍđendan. [1] [2] [3] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Буђановци Суботица Пачир Бачко Петрово Село Бечеј Змајево Каћ Бегеч Нови Сад Ковиљ Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Иланџа Чента Деска Иванда [4]
  2. Obúče prȕsluk, nè vidi se léđa. Дероње [4]
  3. U mène ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. Ново Милошево [4]


Референце уреди

  1. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 334.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 249.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  4. 4,0 4,1 4,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди