prelaziti

prelaziti (српски, ћир. прелазити) уреди

Глагол уреди

prelaziti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]

Значења:

  1. Idući premeštati se na drugu stranu. [1]
  2. Završavati razred. [1]
  3. Prestajati osećati zdravstvene tegobe. [1]
  4. Premestiti se ili prevesti se na drugu stranu. [1]
  5. Premestiti se iz jednog mesta na drugo. [1]
  6. Promeniti zanimanje. [1]
  7. Prestati boleti. [1]

Примери:

  1. I sȁd tȕ na sokáku s[u] òni prèlazili, a jȃ ȍdud kȁk sam júrio, jȃ nà njī nàteram. Лаћарак Јаша Томић Неузина [1]
  2. Sa dòbrīm sam prèlazila, nísam bíla òdličan. Бачинци [1]
  3. Dȕgo jȃ ȉmam záguš. Kad se gȗšim, ȍnak mi dádu medecíne i nèkcije, pȍčne da me prèlazi, pa pȍsle jòpēt. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Nè mož s kȍlim préći. [2] Чента Ново Милошево [1]
  5. Sȁm tȕ mȁlo u komšìluk prȇđem. Сремски Карловци [1]
  6. Ȏn je vòlo jèdnu lépu dèvōjku, al je mláda ȕmrla, ȏn níje vȉše tȅvo da se žȅni i prèšo u pòpa. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Jȃ sam čȉtala, i kad sam jȃ bíla gòtova, óna préšla, sȁd nè mogu da se sȅtim kȍlko mi dála nȍvaca. Велики Гај [1]
  8. Bȉo jedȁn pastȗv. Nísmo ni smȅli da prȇđemo kod njȅga. Павлиш Вршац [1]
  9. Prȇđem tȉm pùkovnīka. [3] Госпођинци [1]
  10. Prȇđe blȉže mène. [2] Итебеј [1]
  11. Mladenci se odmaraju u štali, vajatu ili u sobi. U nekim kućama oni su imali svoju sobu samo za vreme dok ne „pređu" pogačari, a posle spavaju u štali, u magacinu ili u vajatu. [4] [1]
  12. Prèšla me nòga, sȁd mi je dȍbro, al sam lȅžala šȇs nȅdelja od nòge. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Синоними:

  1. prilaziti [1]
  2. prolaziti [1]
  3. prilaziti [1]


Изрази:

  1. Preko nje jeprešla cela regimenta ("bila je u ljubavnom odnosu sa mnogo muškaraca"). Сомбор [1]
  2. preći nekom preko glave ("dosaditi nekome"; "Prešo mu preko glave"). [1]
  3. preći prag ("preterati"). Тараш [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 179.
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.

Напомене уреди