rániti

Глагол

уреди

rániti, {{{вид}}} непрел.

Именица

уреди

rániti, {{{род}}}

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. hrȃnim, -èno, raniti, -èna [1]

Значења:

  1. Davati hranu (nekome), nuditi hranom, pomagati pri hranjenju. [1]
  2. Debeo, ugojen. [2] Итебеј Меленци[1]
  3. Držati na ishrani, ishranjivati. [1]
  4. Biti izvor hrane (o njivi ili poljoprivrednom rejonu). [1]
  5. Služiti kao hrana (ljudima, živim bićima uopšte, tkivima), snabdevati hranljivim sastojcima (o hlebu, krvi i sl.). [1]
  6. Uzimati hranu, jesti. [1]
  7. Obezbeđivati sebi hranu, izdržavati se. [1]

Примери:

  1. Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. [3] Јаша Томић [1]
  2. Sa plȅvom se ránila i mȃrva i prȁvili blȁto za maltèrisānje. Бачинци [1]
  3. Ȕjutru ùstane da rȃni kònje. Бегеч [1]
  4. Ene je u sobu, rani dete. [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Јасеново Лаћарак Војка Мол Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Санад Мокрин Кумане Меленци Велики Гај Томашевац Иланџа Вршац Чента Избиште Батања Деска Иванда [1]
  5. Kada im se daje tuluzina, seno, to je ranjenje, kada im daju kukuruz, mekinje, zob, žito, kažu da ih zobe. [10] [1]
  6. Ȉmam tȕ nȅki tȅlāde što sam kúpio, pa ću da hrȃnim tȏ. Ђала [1]
  7. I tȏ ga dála tȁm kod jèdnog tr̀gōvca tàko da ȏn ga i rȃni i da ga òdēva. Бешка Вршац [1]
  8. Kad smo bíli u zȃdrugi, rádili, jȁ sam na trȕdovdan rádila da rȃnim dȅcu. Визић [1]
  9. Ránila sam svȋnje, ránila sam živínu. [4] [3] Вршац Шимановци Мол Ченеј Нови Кнежевац Житиште Јаша Томић Бока Велики Гај Јасеново [1]
  10. Rani dvoje svinja za klanje. Бегеч [1]
  11. Pròšla mu mlȁdos, a kad je trȅbalo, níje mȉslio kako će sȕtra rániti dȅcu, a ȍndak je móro da rȃdi, da stȅkne, pa sȁd nek glédi štȁ će. Неузина [1]
  12. Pčȅla se rȃni sámo sa mȅdom; zàto pčȅlār mȏra da òstavi preko zíme kȍliko njȏzi trȅba. [3] [11] Меленци Вршац Ченеј Иванда [1]
  13. Nísmo ìmali ni nȍvaca da se rȃnimo. Бегеч [1]


Изведене речи:

  1. ranjenje [1]


Синоними:

  1. dojiti [1]
  2. odraniti [1]


Изрази:

  1. Rani keru da te uje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). [1]
  2. rȃnišpcȅto da te úje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). Вршац [1]
  3. raniti i saraniti koga ("biti sa nekim u zajednici do kraja života"; "Ima da me rani i sarani"). Црвена Црква [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 195.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди