rediti
rediti
rediti (српски, ћир. редити) уреди
Глагол уреди
Именица уреди
rediti, {{{род}}}
Облици:
Значења:
- Uređivati, doterivati, sređivati. [1]
- Odstranjivati rešetom plevu iz žita, ječma, raži. [1]
- Razvlasavati na vlakna, niti (vunu, lan, konoplju i sl.). [1]
- Čistiti zaklanu stoku, živinu ili ribu odstranjivanjem dlake, perja, krljušti i iznutrica. [1]
- Obaveštavati, pozivati. [2] Крашово[1]
- Odstranjivanje rešetom pleve iz žita, ječma, raži. [1]
- Rastresanje, vlačenje vune. [1]
Примери:
- Ovršeno žito „redi” se rešetom pomoću kojeg se odvaja žito od pleve. [3] Остојићево [1]
- Dovukao sam trijer da redim žito. Бегеч [1]
- Rešèto se mȅte nuz gròmilu i onak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vèlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [4] Меленци [1]
- Dànas vŕši pa nòćos rédi. [5] Бока Суботица Нови Сад Томашевац Иванда [1]
- „Štriker” vunu grebena i redi i u selu više uopšte nema domaćih grebena. [6] Јарковац Каћ Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
- Slȁba sam s nògama, samo sèdim, pa ȅto, rȇdim málko vȕne da pòmognem bar tȏ što mògu. Бока [1]
- Ȍnda se rȇdi pa prèdēš. Дероње [1]
- Oči Bȁdnjog dȃna rȇdidu se prȁsici, rȇdidu se ćȗrke, za pečénje. Томашевац [1]
- Kad se redi [melez] unutra crn kao oni što se kaže mastilari, taki je on svaki. [7] Чента Каћ Ковиљ Шурјан Бока Неузина [1]
- Njȏzi sam dála da pòkolje, al jȃ ću da rȇdim, jȃ sam matòrīja pa sam vèštīja. Јаша Томић [1]
- Redim ove iz čitaonice za sednicu. Јасеново [1]
- Idem da redim na kuluk. [1]
- Rédili me za pórez. Вршац [1]
- Posle toga dolazilo je grebenanje („ređenje”) konoplje. [8] [9] Пивнице Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка Батања [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 144.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 389.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 108.
- ↑ Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.