rogalj

rogalj (српски, ћир. рогаљ) уреди

Именица уреди

rogalj, м

Облици:

  1. roglja [1]
  2. rȏgalj Вршац, ро̀гаљ, ро̏гаљ [1]
  3. rȍgalj Ново Милошево, ро̀гаљ [1]
  4. rògalj [1]
  5. rȍgalj, rȏgalj, rógalj [1]
  6. rȍgālj, rȏgalj Вршац [1]
  7. rȍgalj Надаљ [2] [1]

Значења:

  1. Deo prostora koji je ograničen sa tri površine koje se seku, ugao. [1]
  2. Kraj ulice; raskrsnica (u selu gde se obično sastajala mladež radi zabave). [1]
  3. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se, pod pravim uglom, proteže prema dvorištu. [3] Банатско Аранђелово Тараш[1]
  4. Šiljat kraj nekog predmeta kojeg obrazuju njegove ivice, strane i sl. Мокрин[1]
  5. Kraj, završetak, krak, vrh (marame i sl.). Мокрин[1]
  6. Način vezivanja marame. [1]
  7. Isto. Ново Милошево[1]
  8. Mesto okupljanja, sastajalište mladih (na selu) na bilo kom mestu u ulici; zabava, igranka. [1]
  9. Veća pletena trouglasta ženska marama koja se nosi na ramenima. [1]
  10. Uvijeni naviljak sena, slame, deteline koji se stavlja na ugao kola kada se dene kamara ili voz. [1]

Примери:

  1. Devojke su izlazile nedeljom i praznikom „na rogalj” i u kolo gologlave, kose očešljane u vitice ili punđu. [4] Остојићево [1]
  2. Ono što se u književnom jeziku zove raskršće, to je u Jarkovcu „rogalj”. [5] Јарковац [1]
  3. Oni nalože vatru na nekom „roglju” (raskršću) i oko vatre pevaju i igraju ( — Sl To Oc BP; Mo NM NB Km Me) [ZPR; RSB; SSBan 30]. [6] [1]
  4. Nego štȁ, da níje bílo rȍgalja, mlȍge bi devȏjke òstale baba devȏjke, a mòmci i brez žène i brez déca. Шурјан Бачинци Сусек Свилош Суботица Бегеч Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Иванда [1]
  5. Pȓvo ráskršće ka[d] dȏđeš, òpet nàlēvo — čètvrta kȕća od ròglja; zaš ȉma Stàniina na ròglju, p[a] onda je Ćȗrčića, p[a] onda je njègovog brȁta od stríca, Čéde, p[a] ȍnda je njègova  ; ˜ (Ču G Žb; NK O) [GTŠ 159; LŠ]. [7] Ново Милошево Каћ Елемир [1]
  6. Mòžda je na rȍglju? Нови Бечеј Ново Милошево Тараш [1]
  7. Tȏ po Bȍđāni bílo sàmo po rȍgljevi, ù kućama níje bílo bunára. Бођани [1]
  8. Idem na rogalj za vode. [8] [3] Ченеј Мартонош Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Руменка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Алибунар Ловра [1]
  9. Mȅtu nȁ rogalj jèdno pȇt-šȇst òni tr̀ski da se ne òsipa rògalj. [3] Бођани [1]
  10. Nam se okrnjila kuća na rogalj. [8] [3] Ченеј Руменка Ловра [1]
  11. Smȍto ti se rȍgālj na màrami. Нови Бечеј [1]
  12. Nisi lepo ispeglala rogalj na maramu. [8] Ченеј [1]
  13. Ispod ovih marama samo još starije žene nose preko kose crnu džegu „na rogalj”. [9] [1]
  14. Ȕveče nȁ rogālj svíro. Банатско Аранђелово [1]
  15. Pȋtaj òvog màtorog nȁ rogālj. [10] Нови Бечеј [1]
  16. Idémote mȁlo nȁ rogālj. [10] Тараш Српска Црња Кикинда Ново Милошево Деска [1]
  17. Kad smo tȏ préšli svȅ dȅčije, ȍndak smo pȍčeli d[a] idémo na rȏgalj. Вршац Лаћарак [1]
  18. Nȁ rōgalj ìgrali, pȅvali, svírali. Мартонош [1]
  19. Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dèvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Бечеј [1]
  20. Dèvōjka dȏđe kod mladòženje, dovèdē je, ùskočnica, sa róglja, i ȍnda svȅkar i svȅkrva i tȗ skȕpī se rȍdbina i ȍnda tȗ se rakìja, tȗ se vèseli po cȇlu nȏć. Ђала [1]
  21. Mladež je do Drugog svetskog rata nedeljom i praznikom izlazila uveče „na rogalj”, gde se igralo, pevalo i zabavljalo do kasno u noć. [4] Остојићево [1]
  22. Kad se kaže „kod devojke na rogalj”, misli se na sastanak većeg broja pari momaka ili devojaka, ili samo jednog, uveče ma na kom mestu. [11] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  23. Tȗ smo naùčili da ȉgramo — po rȍgljevi i po prȇlima  ; ˜. [12] Бачко Петрово Село [1]
  24. Vèčerāmo, ȍndak se presvúčemo, idémo nȁ rogalj. [10] Томашевац Сусек Свилош Меленци Елемир Иванда [1]
  25. Prȁvili smo kȍlo na rȍglju. Бачинци [1]
  26. A mòmci i dèvōjke kad su nȅgde nȁ rogalj ìšli mȁlo da se zábave. Кула [1]
  27. Rògljevi, to nȁ rogalj kȃž idemo na rȍgalj, tȗ se ȉgra i tȗ se bȕde sa žȅnskima. Вилово [1]
  28. Meti rogalj da ti ladnost ne ide po bubrezi. Бачка Паланка Черевић Силбаш Товаришево Обровац [1]
  29. Tȍ se zvȁo rȍgālj ot kùće, ràniji gȍdina. Ђала [1]


Изрази:

  1. Zàvitirȍgalj ("uvrnuti ugaone snopove, da bi kamara žita bila stabilnija"; "Kad je dȍbar kàmāroš òndak ȏn kad je na kràju zàvije rȍgljove — nàviljak sȇna ȕokrug zȁvije da kàmara čvȑšće stòji"). Житиште Чента Госпођинци Каћ [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. 4,0 4,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 84.
  6. Боривој Рус, „Одлазе нам стари лепи обичаји" (Лазарева субота — Лазарице — Врбица). — ЕСМ, 3, 2001, 68—77, стр. 70.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  8. 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
  10. 10,0 10,1 10,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 365. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30.
  12. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене уреди