seferin

seferin (српски, ћир. сеферин) уреди

Именица уреди

seferin, м

Облици:

  1. -ína [1]
  2. sefèrīn, seferȋn [1]

Значења:

  1. Krupan dukat koji su imućnije devojke nosile kao nakit. [1]

Примери:

  1. Donela u miraz 40 seferini i vrtalj zemlje a matori svo propijo. Бачка Паланка Силбаш Товаришево Обровац [1]
  2. Dok je bio običaj da se nosi zlatan nakit, moglo se nositi 99 a ne 100 seferina. Koja je imala manje seferina nosila ih je o gajtanu, a koja ih je imala više nosila ih je ušivene na komadu somota. [2] Јарковац [1]
  3. Oko grla ili preko grudi imućnije devojke su nosile dukate ili „seferine” i „male dukate” u dva-tri niza. [3] [1]
  4. Dèvōjke da ìdu nàprēd, mòmci u grȕpi zà njima, a svȅkrve, mȁtere sa stráne kìbicujēdu kàkve su dèvōjke, kòja je lépa, kòja ȉma seferíne na vrátu, tȃ je bògata, ȅ iz kàkve je kȕće. Кула [1]
  5. A što mi je bíla nȃjviše žèlja: da ȉmam dùkate, seferíne. [4] [5] [6] Зрењанин Черевић Обзир Змајево Турија Нови Кнежевац Итебеј Житиште Иланџа Фаркаждин Сефкерин Иванда [1]
  6. Svȁki kȏ je tȅvo da se žȅni je glédio i dèvōjku i seferíne ako ȉma. Òna što ȉma pȕno znȁlo se da je bȍgata miràždžika, tȗ su pȓvo ískali bògati mòmci. [4] Шурјан Јаша Томић Неузина Бока Иланџа Црвена Црква [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
  3. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 350. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 364.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.

Напомене уреди