Викиречник

sejati

sejati

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

sejati (српски, ћир. сејати)

Глагол

sejati, {{{вид}}} непрел.

Морфолошке варијације:

[1.1.] ијекавски: sijati, екавски: sejati

Категорије: трп.


Облици:

[1.1.] -em, sȅjati [1]

Слогови: se-ja-ti


Значења:

[1.] Ubacivati, stavljati seme u zemlju. [1]
[2.] Propuštati brašno i drugu sipkavu masu kroz sito. Бачинци, Каћ, Тараш, Јасеново[1]

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog *sejati → staroslavenski sѣti (seti), sѣꙗti (sеjati), sѣati (sеati), siѣti (siеti), sѣѣti (sееti)

Синоними:

[1.1.] sijati


Примери:

[1.1.] Kad se sȅjala rȅpa, pa bílo je i po džȃk šećȅra. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Избиште, Бачинци, Инђија, Чортановци, Лединци, Черевић, Нештин, Врдник, Павловци, Буђановци, Краљевци, Платичево, Батајница, Добановци, Јаково, Бољевци, Шимановци, Деч, Карловчић, Бачко Петрово Село, Бечеј, Турија, Равно Село, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Бегеч, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Меленци, Итебеј, Тараш, Међа, Елемир, Житиште, Арадац, Јаша Томић, Бока, Неузина, Велики Гај, Перлез, Томашевац, Фаркаждин, Добрица, Иланџа, Чента, Баранда, Вршац, Јасеново, Конак, Сефкерин, Црепаја, Гај, Баваниште, Ковин, Бата [1]
[1.2.] Jȃ sam sȅjo nȍću. Војка [1]
[1.3.] U atáru mȏj brȁt od stríca sȅje žȉto. Визић [1]
[1.4.] Kȁda se u pròleće pòseje kukùruz, sùncukrēt, žȉto, lubènice sam, bòstan smo sȅjali, tȏ se svȅ okòpāva. Нови Сад [1]
[1.5.] Sȅjali smo bȇla lȕka, sȅjali smo grášak, zȅlen, šargarépu i pȁštrnak. Зрењанин [1]
[1.6.] Jȃ bíla mláda, ȍnda su sȉjali kùdelju po dvȃ-trȋ jȕtra. Дероње [1]
[1.7.] Jȃ sam òčo sa drúštvom da sȉjemo kùruze. Мартонош [1]
[1.8.] Jȃ sam tȍ dȍno sa njȉve da sklȍnim da mògu da ȍrem, da sȉjem kukùruz i žȉto. [8] [9] [10] [11] [7] [12] Ђала, Лаћарак, Мартинци, Чалма, Нештин, Беркасово, Моровић, Вишњићево, Суботица, Пачир, Сомбор, Стапар, Сивац, Дероње, Силбаш, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Башаид, Меленци, Помаз, Ловра, Чип, Батања, Деска [1]
[1.9.] Gráška, lȕka, pasúlja — tȏ smo sȉjali — pòvrće zà kuću. Бачинци [1]
[1.10.] Na prímer, ako je sezóna sìjānja, konferèncija je u vȅzi tȏga. [13] Башаид [1]

Изрази:

[1.1.1.] ˜ pod pétom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"; "Stȃri nȁši su sȅjali kukúruz pot pétom, pod brázdom, a jedno vréme sȅjali pod motȉkom"). Јасеново [1]
[1.1.2.] ˜ pòt pētu ("isto"). Суботица [1]
[1.1.3.] ˜ pod brázdom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"). Јасеново [1]
[1.1.4.] ˜ nȁpole ("deliti prinos posejane kulture napola sa vlasnikom zemlje"). Итебеј [1]
[1.1.5.] TISS 18] [1]
[1.1.5.] ˜ na odžace ("ubacivati, stavljati seme u rupu u zemlji koja je iskopana motikom"). Јасеново [1]
[1.1.6.] ˜ pod motiku ("isto"). Суботица, Надаљ, Госпођинци, Чуруг, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Тараш [1]
[1.1.7.] ˜ na širice ("gusto ubacivati, stavljati seme u plitak kanal u zemlji iskopan motikom"). Јасеново [1]
[1.1.8.] ˜ brázdom ("ubacivati, stavljati seme u svaku treću brazdu na rastojanju od jednog koraka, odmah u toku oranja"; "Tȏ se sȅje brázdom, i čȅšće, kad bȃciš zȑnāde čȅšće: kad vȉše bȃciš, vȉše nȉkne"). Зрењанин, Јасеново [1]
[1.1.9.] ˜ zà plugom ("isto"). Надаљ, Госпођинци, Чуруг, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Тараш [1]
[1.1.10.] ˜ nȁ korāk ("isto"). Мошорин [1]
[1.1.11.] ˜ pod brázdu ("isto"). Јасеново [1]
[1.1.12.] ˜ u brázdu ("isto"). Госпођинци, Чуруг, Жабаљ, Мошорин [1]
[1.1.13.] ˜ ù treću brázdu ("isto"; "Ù treću brázdu se sȅjal"). Мошорин [1]
[1.1.14.] ˜ pod motȉkom ("sejati u kućice, vrste ili brazde iskopane motikom"). Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] setva, sejanje, uzgajati [14]

Изведене речи:

zasejati, posejati, sejan [1]



Преводи
  • Српски горњолужички: [1] syć ☞hsb
  • Српски доњолужички: [1] seś ☞dsb

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 118, 119, 147, 239.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 285.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 140, 225.
  6. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. ↑ 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 121, 148, 239.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 23.
  11. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  12. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144, 146.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  14. ↑ Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sejati&oldid=695798”