sekač
sekač
sekač (српски, ћир. секач) уреди
Именица уреди
sekač, м
Категорије: ков.кол.
Облици:
Значења:
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala. [1]
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala, nasađena na držalje. [1]
- Isto. [1]
- Ručna alatka za ispravljanje potkivačkih eksera prilikom skidanja starih potkovica. Бачка Паланка[1]
- Ručna alatka za sečenje gvožđa i drugih metala, nasađena na držalje. [2] Бачка Паланка[1]
Примери:
- Sekač — alat izrađen od čelika, služi za sečenje bakra i gvožđa. [3] Вршац [1]
- Tȗ su nam prȉbližno aláti pròbōjci i kojikàkvi sekáči, ùdārci. [2] [4] Ковиљ Бачинци Нештин Суботица Свилош Черевић Ириг Нерадин Инђија Крчедин Мартонош Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Бачка Паланка Футог Нови Сад Каћ Тител Ђала Тараш [1]
- Gvȏžđe smo sȅkli sekáčima. Bíla je rétkost da ìmā nȅko testèru za gvȏžđe. Сот [1]
- Tȏ je sakȃč. Избиште [1]
- Tȗ mȅtem sèkāč odgóre. Ȉsto na dȑvetu, nàsāđen ko sikìrče. Bȉo je šìrok tàko dvajs sàntimetara. [2] Нови Сад Инђија Турија Каћ [1]
- Òvo se zòve sèkāč rȕčni. Tȏ smo prȁvili, i kad ga pòkvārim, nȇma tȍcila, òpet mȏram da grȅjem da ìskujem i na tùrpiji da ga oturpèjišem i pósebno òpet ga grȅjem da ga kȃlim, da dȍbijem dȏjni dȅo tvȓd. Mȏra da bȕde od čèlika. Ковиљ [1]
- Ako je mȃjstor sȃm, pòstavlja sèkāč kòji sèdi u nȃkovanju i òceca gvȏžđe. [2] Тител Нерадин Инђија [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.