Šljive i orah iz božićnog kolača se čuvaju: ako boli zub, stavlja se na zub; a bosiljak koji je bio zaboden u kolač čuvaju kao lek protiv sevanja ušiju. [1]Стапар[2]
↑Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
↑Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.