skidati

Глагол

уреди

skidati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. skȋdam [1]
  2. -nem [1]

Значења:

  1. Svlačiti odeću, obuću i sl. sa sebe. [1]
  2. Podizati s glave šešir, kapu u znak pozdrava. [1]
  3. Uklanjati s nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  4. Obrađivati, oblikovati nešto uklanjanjem viška materijala s površine. [1]
  5. Odstranjivati kataraktu sa oka. [1]
  6. Spustiti nešto ili nekoga sa izdignutog mesta na neko niže mesto. [1]
  7. Istovariti s prevoznog sredstva; iskrcati. [1]
  8. Ukloniti sa nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  9. Ukloniti ono što izbija na površinu neke tečnosti. [1]
  10. Skupiti rod, letinu, ubrati. [1]

Примери:

  1. Skȋdaj tȍ! [2] Избиште Санад Итебеј Фаркаждин [1]
  2. Mèni svȁki jȅdan skȋda šèšīr. [3] Деска [1]
  3. Tȏ ȕvek ljȗšti, tȗ kičȉnju, skȋda. Избиште [1]
  4. Mȏra da se slȍži tȁčno na poluokrúglu tùrpiju i da se ìštōsuje sa štȏsom tùrpijom, ȍndak se ćòškovi skídaju dȍle da dȏđe ćȍšak i da tȏ svȅ pȁše kao pȑsti, tȁčno da bȕde svȅ. Ковиљ [1]
  5. Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčīju òpānicu. [1]
  6. Vláda Périć je skído pa nè vidi. [4] Нови Бечеј [1]
  7. Tàko smo ì mi skȉnili s òte kȕće što smo pòkrili .— Stȃra mȁtica ìzlazi s rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grȃnu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu (Me). Ђала [1]
  8. I òna onda dòšla kȕći, ìšla je nà tavan da se òbesi; a pòčim òvaj naš kòmšija čelò kuće kȍpō je répu, a njézin mȗž víko: „Hȁjde da je skȉneš s tàvana, òčla da se òbesi.”. [5] [2] [6] [7] [3] [4] Зрењанин Пачир Сомбор Сивац Стапар Мол Дероње Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Избиште Деска Батања [1]
  9. Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i podŕljo je tȗ célu njȉvu. Кумане [1]
  10. Prvo skinem krljušt, operem škrge. Стари Сланкамен [1]
  11. Ȍnda od lȕka cŕvenog skȉnemo onaj, onu spȍlja lȕkovinu, ò toga bȕde támno, onàko brȁoncȑvenkasto. [8] Кула Перлез [1]
  12. I ȍnda tȏ víno sȉpaš ù bure i tȏ vrȋ, vrȋ dok ne prèvri i ȍnda to skȉnē se sò toga, tȗ dȍle ìma táloga. Ченеј [1]
  13. Skȉneš žȉto, ȍnda se pòkāže zùbača, i ȍnda je uzòri ȍma. Ченеј [1]
  14. Kat skȉne se žȉto pa se ùzore. [2] Итебеј [1]
  15. I jȃ ùzberem dvȇ krȕške i nàīđe tȃj číka, deda Žíva Lȕkšin, ȍn je bȉo, bȍže, nadglédo, dvȃ trȗda danȁs za tȅ dvȅ krȕške mi skȉnuo. Велики Гај [1]
  16. Skȉni se i u krȅvet. Избиште Нови Кнежевац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. [[skȉniti [skȉnuti]]] [1]
  2. se [1]


Синоними:

  1. apcigovati [1]
  2. svlačiti [1]


Изрази:

  1. Vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog neskidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Сомбор [1]
  2. skȉniti s vrȃta ("osloboditi se nekoga ili nečega"). Ново Милошево [1]
  3. skȉnuti svȅ bògove ("jako izgrditi"). Вршац [1]
  4. skinuti bedu sas vrata ("osloboditi se nevolje, rešiti problem"). Сомбор Вршац [1]
  5. skȉnuti se nȅkome s vrȃta ("osamostaliti se"). Сомбор Вршац [1]
  6. skȉnuti brȉgu s ("rešiti problem"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
  7. skídati kȁpu dȍle ("ceniti, uvažavati nekoga"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 199, 201.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди