slȁma

slȁma (српски, ћир. сла̏ма) уреди

Примери:

  1. Kad se ìzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. [1] Меленци [2]
  2. Plèla se úža od žȉta, od slȁme. Бачинци [2]
  3. Kȍpu jȁmu dubòku i navúku ȕ zīmu lȅda i slȁme i tȁmo natòvaru i stòi lȇd. Ђала [2]
  4. Pȇć se kádila slȁmom, kuruzòvinom, ògrizine. Мартонош [2]
  5. Donesȕ mlȍgo slȁme. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Моровић Лаћарак Буђановци Бешка Суботица Верушић Жедник Светозар Милетић Сомбор Кула Надаљ Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Жабаљ Товаришево Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Ново Милошево Башаид Итебеј Житиште Тараш Јаша Томић Елемир Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Ковин Бата Ловра [2]


Референце уреди

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 118.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене уреди