Викиречник

soko ševar

soko ševar

soko ševar (српски, ћир. соко шевар)

уреди

Именица

уреди

soko ševar, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Falco Falconidae Linnaeus[1]

Синоними:

  1. grlaš [2] [1]
  2. žena [3] [1]
  3. žurica [4] [1]
  4. kraguj [4] [1]
  5. kragujak [4] [1]
  6. kraguljac [5] [1]
  7. lastavičar [6] [1]
  8. mali soko [7] [1]
  9. mali sokol [8] [1]
  10. soko [9] [1]
  11. soko grlaš [10] [1]
  12. soko žurica [11] [1]
  13. soko kragujac [12] [1]
  14. soko kraguljac [2] [1]
  15. soko lastavičar [13] [1]
  16. soko ostriž [14] [1]
  17. soko ševar [15] [1]
  18. sokol [16] [1]
  19. sokol grlaš [17] [1]
  20. sokolić [18] [1]
  21. crni sokolić [5] [1]
  22. ševak [19] [1]
  23. ševar [2] [1]
  24. ševlji soko [20] [1]
  25. ševski kobac [19] [1]


Хипероним:

  1. grlaš [21] [1]
  2. dogan [21] [1]
  3. kobac [16] [1]
  4. kraguj [4] [1]
  5. kragujak [4] [1]
  6. kraguljac [4] [1]
  7. lastavičar [3] [1]
  8. soko [22] [1]
  9. sokol [23] [1]
  10. sokolica [24] [1]
  11. sokolj [25] [1]
  12. šajin [26] [1]
  13. šahin [25] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  3. ↑ 3,0 3,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  5. ↑ 5,0 5,1 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  6. ↑ Велика илустрована енциклопедија ловства, Грађевинска књига – Дневник, Београд – Нови Сад, I 1991, II 1992.
  7. ↑ Отмар Рајзер, Извјештај о успјеху орнитолошких путовања у Србији године 1899. и 1900, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XVI, Сарајево 1904, 125–152.
  8. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  9. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 9, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 66.
  10. ↑ Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  11. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  12. ↑ Емил Бенић, Обедска бара и њена главна фауна, Штампарија браће Јанковића, Сремска Митровица 1930.
  13. ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  14. ↑ Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  15. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  16. ↑ 16,0 16,1 М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  17. ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  18. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  19. ↑ 19,0 19,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  20. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  21. ↑ 21,0 21,1 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  22. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  23. ↑ Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.
  24. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  25. ↑ 25,0 25,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  26. ↑ А. Остојић, Прилог за народну номенклатуру, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година II, бр. 1, Загреб 1887, 119–129.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=soko_ševar&oldid=253202”