strȕka

strȕka (српски, ћир. стру̏ка) уреди

Именица уреди

strȕka, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. struka, strȕke [1]

Значења:

  1. Jedan od upredenih ili upletenih delova nečega; nit. [1]
  2. Vodoravna prečka na lotrama. [2] [3] Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Гибарац Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Врдник Јарак Хртковци Јазак Платичево Грабовци Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Бешка Голубинци Карловчић Купиново Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Сурчин Батајница Белегиш Сомбор Мол Стапар Бачки Брестовац Кула Турија Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Чуруг Змајево Вајска Силбаш Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Шајкаш Гардиновци Тител Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Башаид Меленци Елемир Ботош Маргита Велико Средиште Баваниште[1]
  3. Donje vodoravno drvo na lotri. [2] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
  4. Srednja vodoravna prečka na lotrama. [1]
  5. Gornje vodoravno drvo na lotri. [2] [3] Сремска Митровица Кленак Врдник Платичево Бешка Голубинци Војка Батајница Сомбор Мол Кула Лалић Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Шајкаш Тител Радојево Башаид Меленци Маргита Велико Средиште Баваниште[1]
  6. Isto. [2] [3] Војка Сомбор Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
  7. Vodoravna prečka na šaragama. [2] Бешка Војка Сомбор Сивац Бачки Брестовац Кула Бачко Градиште Лалић Чуруг Дероње Деспотово Змајево Силбаш Каћ Бачка Паланка Шајкаш Гардиновци Српски Крстур Мокрин Падеј Иђош Кикинда Меленци Велико Средиште[1]
  8. Poprečni deo ama u vidu šireg kaiša na leđima konja. [2] Баваниште[1]
  9. Pravac kretanja, put; sokak. Стапар[1]

Примери:

  1. Svȅjédno, kȁko kȍ ȍće préde tȁnje, dȅblje, kȁko ȍće, ȍnda sastȁvi o[d] dvȇ strȕke. Избиште Мол Каћ [1]
  2. Ko je mȕški — tȃj tȏ dȍbije, a žȅnske — kòlāč uplèten u trȋ strȕke. Мартонош [1]
  3. Mȏj òrtāk ȕzme grȉvu pa lȇpo oplète o[d] trȋ strȕke. [4] Падеј [1]
  4. Ćilimi i ponjave ili čaršavi obično su sastavljeni od dve „pole" ili „struke". [5] [1]
  5. Ȍnda se tȍ nàpravi kòmārnik. Tȍ se dvȇ strȕke sàstave. Сомбор [1]
  6. Što je vȉše ìmo strȗka, bȉč je bȉo bȍlji. [2] [6] Батајница Сот Белегиш Ботош [1]
  7. Od beskvasnog testa prave se još i „listići" (maviši) od devet „struka" (obgica) premazanih izrajbovanom mašću, pa poslaganih jedna na drugu. [7] [1]


Изрази:

  1. ìz onestrȕke ("onom stranom ulice"). Стапар [1]
  2. Ići nu ("ići trotoarom"; "Ìdē nu"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 532.
  5. Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 44.

Напомене уреди