straòta

Именица

уреди

straòta, ж

Облици:

  1. straota [1]
  2. straóta [1]

Значења:

  1. Ono što izaziva strah, užas, grozu. [1]
  2. Strašna muka, patnja. [1]

Примери:

  1. Zabadava sam čula da si ti, još drkćem od straote. [2] Ченеј [1]
  2. Níje znȁla štȁ je čukuláda i bombóna, nego „dȉ ćemo bȅgati?". Sàmo je znȁla za sraòtu i zà begānje — tȏ málko njȇna vȇka što je òna provèla. [3] Сремска Каменица [1]
  3. Jȁo, kȁko je zíma nȁpolje, straòta jèdna! Bésnu kéru da nè pūstiš nȁpolje. Јаша Томић [1]
  4. A kad je vȅlika kȉša, znáte šta kȃžu kȍd nās: stróta! Ȍnda pȕca, sȇva, pȁdā, rȕšī, dȑva lȍmī, kȃžemo tȏ je vȅlika stróta. [4] Помаз Ловра [1]
  5. Da si samo gledala šta su na telvizor pokazali, to je straota božija. [2] Ченеј Бечеј Дероње Ђала Ново Милошево [1]
  6. Tȍ je bílo straòta bȍžja. Бечеј [1]
  7. Táki pljȗsak, straóta bȍžja. Вршац [1]
  8. Straòta je bíla kad je bȉo tȁj rȁt. Визић [1]


Синоними:

  1. stra [1]
  2. strah [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  4. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене

уреди